Početak dela
Pred glavnom kafanom sedelo je nekoliko ljudi, sa onim mrtvopraznim izrazom palančana kad ništa više nemaju da kažu sve dok ne stigne današnja pošta s novinama. Dobro me promeriše. A ja opet niti sam mlad, niti toliko naivan da ne bih znao zašto: oni su na meni tražili ma kakav smešan povod te da prekrate onu mučnu dosadu do novina. „De, de, mislim, znam, braćo, šta vam treba, pojeo sam i sâm podosta palanačkih lepinja s kajmakom, ali to što na meni tražite, na vašu veliku žalost, nećete pronaći.“
Bio sam ozbiljno i, kao što se kaže, besprekorno odeven i obuven; nisam bio ni bogzna kakva lepota a ni nakaza, ni cvet u rupici od kaputa nisam imao, niti mi je krajičak bele maramice virio iz džepa na prsima, a u ruci držao sam torbu prepunu poklona ženi koju sam ne velim obožavao, ali među tolikim i posle toliko vremena izabrao i pošao da zaprosim kao čovek ozbiljan i svestan svojih uveliko zrelih godina i situacije.
Iz mene je zračila radost, možda, ali to sasvim nije smešno. A i kako ne bi zračila radost iz mene onda kad sam se nalazio samo dvadeset kilometara do mesta gde su me očekivali sa najvećom radošću. Tako mi je bar pisala verenica, to jest da me očekuju s radošću, jer su sva obaveštenja koja je njen otac dobio o meni i posle kojih se odlučio i dao svoje da, na koje sam poduže morao da čekam, bila izvanredno povoljna. Uostalom, on je tražio da sazna svega ovo: jesam li ja, njegov budući zet, čovek na svome mestu. U pismima kojima se obraćao svojim prijateljima od kojih se raspitivao o meni, molio je on da ga obaveste jedino o tome: imam li ja, čovek koji traži njegovu kćer, kakav god između velikih poroka, to jest, jesam li bekrija, kockar, ubojica ili tako šta. U tim svojim pismima, otkud ja znam zašto, on je ovo ubojica stavljao uvek na prvo mesto a podvlačio debelom crvenom crtom, te izgleda po tome da je to za njega bila stvar najglavnija, da je tu manu ponajviše mrzeo. Hvala Bogu, ja nisam imao nijedan od ovih zaista grubih poroka, zbog kojih ni ja svoje dete drugome ne bih dao, i mogu reći da sam bio sasvim hladan za sve vreme ove ankete o mom vladanju i karakteru, kome se zaista nije imalo šta da zameri.
Čim sam sišao s voza i došao pred onu kafanu ja umolih gospodu da me obaveste: mogu li brzo pronaći kakvog bilo kočijaša da me odveze do
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
