Početak dela
Sva mi je savest u ranama.
Drhćem, sam mrtvački modar drhćem. „Majko“, kažem, „dobra majko, pustite me, pustite me, bežite!“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver. „Šta ti je, sine? Sine, šta ti je? Sine, sine!“ — „Hoću da ubijem, da rasporim, da isečem na parčad.“
— „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ? Zar oca rođenog da ubiješ?
Umiri se, povrati se, prekrsti se, pomoli se Bogu, pomoli se Bogu!“ —
„Bežite, bežite, bežite brzo, sklanjajte se, pustite me“, vičem i otimam se, a oči mi pune krvi i smrti i mržnje. „Njega da ubijem.“ —
„Njega? Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.“ I rvem se, i besno se borim, i svom grčevitošću svoga besnila lomim koščate prste moje majke, jadne moje majke.
A do nas, u velikoj sobi, ječi otac, moj otac, moj rođeni otac. On i ne sanja šta se ovamo zbiva, bolestan je i naslonjen na gomili belih jastuka, u najvećim je mukama i star, prestar, namučen, jadan, kašlje, kašlje, kašlje. Na stolu kuca sat onako, u uglu treptavim, bolnim, čini se, poslednjim plamičcima puckara kandilo. Mir ukočen. „Jao, šta ja radim? Poludeo sam. Da li sam, Bože, poludeo? Zašto, zašto mi je kriv?“ i bacam nož kojim sam vitlao, veliki, vitak, s obe strane oštar turski nož, i gologlav, izgubljen, poludeo, bežim, bežim daleko izvan grada.
Po putu, pravom i belom od mesečeve svetlosti, velike, teške i pokretne senke od šume. Ja bih rekao da su senke; koračam, pa užasnut ustuknem nad njihovim mrakom, kao nad crnom provalijom pakla.
Prepadam se, strah me da ću se survati. I obilazim, osvrćem se, pa buljim u veliki sjajni kotur na nebu; lepo vidim ogromnu mrku mrlju: baš kao senka ubice nad žrtvom. I skljokam se na obali reke, gledam, gledam. Sva srebrna, sa drhtavim talasima, šumi ona, šapuće nešto: plače li, ječi li, preti li, smeje li se, ne znam, ne razumem, ne znam. U podnožju velike planine belasa se grad, pribio se, sanja. Ko je taj grad?
Zašto sam se tu rodio? Zašto baš tu do velikog tornja? Gde sam? Šta je sa mnom? Kako da živim? Kuda da begam? Da li da ubijem? Šta da radim? Gde ću, Bože, gde ću? I umuknem, zaćutim, mučim se, stradam do
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
