Stari vruskavac Svetolika Rankovića je roman-hronika o tri pokolenja jedne srpske seoske porodice. Pripovedanje se razvija oko starog vruskavca, koji postaje simbol doma i prolaznosti. Toplo preporučujemo zbog slikovitog prikaza seoskog života i odnosa među generacijama.
Nije to bila obična trešnja, kakvih je puno naše selo; to beše voćka za čudo i za priču. Rod joj izgledaše na grani crn, ali kad se ubere, nije drukčije no zrela višnja. Uzmeš ga u ruku, tvrd je kao kamen; metneš ga u usta i pritegneš zubima, on puca i pršti, a tebi izgleda kao da jedeš tvrdu jabuku, punu medovine... I drugi su vruskavci lepi, ali je ovaj odvojio od sviju. Kad bude o Ivanu-dne, nigde u selu trešanja, i vruskavci svi prešli, a naš stari vruskavac tek stiže. Kad bude svečanik, skupi se ceo naš kraj, skoro pola sela; devojke, momci, mlade i žene, pa beru slatke trešnje, lome grane dušmanski, a vruskavac za to ne mari - on je svake godine sve širi i kitnjastiji.
On se ponosno dizao i širio na jednom proplanku, baš pred samim vratima naše kuće. Odmah iz dvorišta dizao se stari voćnjak, sa šljivama velikim kao grmovima, pa iza njega počinjaše visoko brdo, i tu, na jednoj uzvišici, stajaše on, zelen i moćan, sa svojim ogromnim
Readnara
