Lirska pesma Jovana Dučića iz zbirke Pesme sunca (1929). Prikazuje noć u primorskom ribarskom selu, sa mesečinom, čempresima, tišinom i jedva čujnim satom. Vredi je slušati zbog mirnog, slikovitog jezika i atmosfere zamišljenosti.
Noćni primorski pejzaž viđen iz Trstenog: mesec, more, čempresi, ribarsko seoce i sveopšta tišina.
Ideja
Pesma izražava doživljaj večnog mira i tišine u prirodi, gde sve tone u san i sećanje.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesma, sa podnaslovom „Iz Trstenog”, opisuje primorski predeo u letnjoj noći. Mesec se zapleo u granje starih kestenova, a noć je svetla i plava. More spava u nemom blistanju, kao nemirna savest koja prvi put spava. Čempresova šuma bdije, a mesec na nju sipa svoje hladno srebro; sa visokih trava odsijava modro letnje inje. Zatim se začuje krik: to je kriknula buljina na panju. Ribarsko seoce poleglo je na stenu i sišlo u zaton, a kroz mlečnu maglu jedva se nazire, kao kroz uspomenu. Sve je utonulo u večnu tišinu: ne čuje se ni šum ni glas, samo jednoliko izbija časovnik koji niko ne čuje.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Selo Jovan Dučić Pesme sunca (1929) SELO Iz Trstenog. Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kȏ nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju. Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Za tim krik. To kriknu buljina na panju. Ribarsko seoce poleglo na stenu, I sišlo u zaton; i kroz maglu mlečnu Jedva se nazire, kȏ kroz uspomenu. Sve je utonulo u tišinu večnu. Ni šuma, ni glasa; samo jednoliko Izbija časovnik kog ne čuje niko.
Readnara
