Propast

Početak dela

Svetolik Ranković

Propast

Danas je Pera ustao veoma rano. Nekakva neodređena zebnja beše ga obuzela još juče u podne, kad je opazio da su mu najglavnije partije iz srednjeg veka ostale nejasne, zbrkane, pa gotovo i — nepoznate. Užas ga obuze, kad mu slučajno padoše u oči naslovi: Vidukind... Kanut... Hastings... i još mnogi drugi, o čemu on, vaistinu, ni pojma ne imađaše.

»Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?« — Istina, cele mu godine istorija »ne iđaše od ruke«, i ako su najslabiji mu drugovi iz nje imali trojke i četvorke, ali ipak je on, u koliko se seća, redovno pratio i učio sve lekcije.

Uze da prevrće dalje, ali rezultat ovoga pregleda beše tako nepovoljan, da je očajno jauknuo, bacio knjigu na sto i uhvatio se obema rukama za glavu. Dođe mu kao da će poludeti. Sutra ispit, a on ni pola predmeta nije pregledao, a jadno ti naučio.

Poče da misli. Dosada je vredeo kao odličan matematičar i u opšte vrlo dobar đak. Ispiti su mu svagda išli »kao po loju«. Dosada nije znao šta je to pasti na ispitu. Istina, imao je i »sreće«: nekako se svakad dešavalo da bude pitan ono, što je ponajbolje ili bar vrlo dobro znao. Razgleda ceo predmet, nauči teže stvari, pa ako i ostane

Nastavak slušaj besplatno