Početak dela
Bilo je to u leto i na žarkoj vrućini. Gospod beše zauzet preteškim brigama. One Mu ne davahu ni glave da digne i samo usrdna pomoć svetoga Petra, vernoga Mu pomagača, olakšavala je donekle Njegove božanske napore. Radio je tako Gospod jednoga dana i brinuo kad, usred ovih napora, začu On nekakvu neobičnu larmu koja se sa Zemlje podizala. Ta larma, na koju se On najpre i ne obziraše, nako na nju nije navikao, postajala je sve jača, žešća i nesnosnija dok Mu, najzad, u onome Njegovome nebeskom radu, stade silno dosađivati.
Tada Gospod, ne mogući dalje da je podnosi, ostavi pero, podiže glavu, pa oslušnu i zamisli se, trudeći se da pojmi one čudne uzroke jedne tako nečuvene i paklene uzbune. Ali i pored sveg Njegovog božanskog staranja, to Mu ne pođe za rukom. Iznenađen time Gospod se obrati svetom Petru.
— Petre — reče on blago. Ovo nije bez ništa. Ne ostaje nam drugo nego da ti lično siđeš dole i uveriš se šta znači ova larma koja nam obojici toliko dosađuje.
Smerno i krotko sv. Petar pokloni se tada Gospodu, obećavši da će tačno ispuniti ovu Njegovu želju, pa se brzo spremi i navrat-nanos siđe na Zemlju. Ali ne potraja dugo, vrati se on natrag, i vrati se brže nego što je i sam Gospod očekivao, pa stade pred Njega:
— Gospode — reče Mu on - evo ispunih ja Tvoju naredbu i saznah ono što si želeo. Urnebes onaj dole na Zemlji, a zbog koga nas dvojica ne mogasmo ništa da radimo, ne potiče ni od koga drugog, već glavom od Srba, od onih koji Ti inače nikada mira i spokojstva davali nisu.
— Gle! — začudi se ipak Gospod. Šta mi kažeš? Dakle od Srba? A šta bi oni hteli? — Srbi — nastavi sv. Petar — Srbi hoće da ratuju!
— Da ratuju? A s kim i zašto? — pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori:
— S Turcima, Gospode! Zbog zemlje, vele, koju su im od predaka oteli.
Tada se Gospod ponova zamisli, a posle male počivke: — Pa neka ratuju — Neka im se takva želja ispuni! Ali sv. Petar usudi se da primeti:
— Gospode — promuca on. Ti reče neka ratuju. Dobro, i sam sam za to. Ali u tom ratu hoće li oni pobediti, ili će biti pobeđeni, jer i to…
— Petre — prekide ga Gospod — tačno sam znao šta ćeš me pitati. I baš to hoću da Mi ti kažeš, ali da mi rečeš po duši: jesi li za to da
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
