Potera

Početak dela

Svetolik Ranković

Potera

»Odmah po prijemu ove naredbe, kmet toga sela skupiće do 80 pouzdanih ljudi sa oružjem. Sazivanje i skupljanje mora se vršiti u najvećoj tajnosti. Kmet s ljudima neka bude sutra, pre zore, kod velikog rasta u Grbićevoj livadi« — tako je glasila kapetanova naredba. U njoj beše i zasebno parčence hartije, na kome je pisalo: »Pavle, za ovo igra glava«.

Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije mogao držati na njima. Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore.

Pre svanuća besmo pod velikim rastom. Ne beše mesečine, a putovasmo kroz neki, gotovo neprolazan, šumski gustiš, te se grdno namučismo. Jedva se isprovlačismo kroz šiblje, dok uđosmo u livadu i popadasmo pod rast. Kako ko stiže, tako leže na rosnu travu, ne puštajući glasa od sebe. Besmo iznemogli od umora i — straha...

I ako se krilo, ipak je svaki znao kud i zašto idemo. Čuveni

Despić beše počinio tolika čuda i zadao takav strah celoj našoj okolini, da su mu pripisivane i takve osobine, koje nadmašuju granice

Nastavak slušaj besplatno