Početak dela
Sasvim gore, na vrtoglavim visinama Gemmypaѕѕa, stajali su oni sami, rame uz rame, i čekali rađanje sunca. Nad njima je zjapila prozračna dubina neba, pod nogama druga, crna bezdanska dubina ponora. I ćutali su i činilo se da ne dišu da ne bi narušili tišinu.
Ozdo, iz potpune tame, podizale se gore ka svetlosti mutne noćne magle, zgužvane u besformne mase, pa se vukle, nadimale i polipskom podmuklošću puzile zaplitajući se o stene. A duboko dole u bezdanu tonule su nejasne trunke građevina. Ni zvuka, ni najslabijeg daha vetra, ni lelujanja alpijske trave. U pritajenom večnom razmišljanju ćutala su i ledena polja i snegovi, beskrajni kameni lanci planina što su štrčali kao izlomljeni i razbacani, kao namršteni, crni i u oblacima ugušeni ogromni bršljani kostura, gordi posmatrači prohujalih vekova, kao prostranstvo na kome je sve izumrlo, kao predeli davno ugaslih, beživotnih planeta smrzlih u ledenoj kori — mračni i veličanstveni amblemi sveopšte smrti.
Sive magle što su gmizale u mraku, nagomilani i ogromni masivi tamnoga stenja i leda, činili su se elementima svemirskog haosa što se u neravnoj međusobnoj borbi i u svemirskom pokretu unapred čas pojavljuju, a čas halapljivo proždiru i nestaju, dok nad mračnim ponorom borbe, kao neki val koji se oseća ali ne vidi, lebdi veliki duh velikog Tvorca, sveprisutni i nevidljiv, nepostižan i nedeljiv.
Kao u teškom snu vazduh zastao, zanemeo, zamro. Sve je u grobnom ćutanju, čekalo sunce: da se pojavi, da oživi, da ohrabri, da otkravi onaj samrtni led planete.
Bilo je hladno. Polako, podmuklo magle se podizale naviše, penjale do njihovih nogu, uvijale njihova tela hladom, mučile njihove oči.
Ukočeni od zime oni se ježili, priljubljivali sve bliže, sve više, sve prisnije i oboje u bolnom i neizdržljivom nestrpljenju, u muci očekivali su izbavljenje.
Hteli su svetlosti i toplote, osmejka i radosti, hteli su sunca.
I ono se javilo. Vetrić jedva čujnom gamom proneo se kroz trave, preko ljiljana, po ledenim poljima, po najvišim vršcima planina. Iza crnih vrhova, isred maglenih talasa, zastrujali su prvi milosrdni zraci, rasipajući se široko po nebu, drhteći u vazduhu, kao radosni
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
