Početak dela
Ovih dana kad je najavljivana mnogo pripremana i retka svetkovina sveslovenskoga sokolskoga sleta u prestonici, onaj čiji ćemo podvig, tim povodom, pokušati da ispričamo, nije za nju pokazivao čak ni običnoga interesovanja. I ne samo da nije pokazivao ni običnoga interesa, nego se donekle i ljutio na slične česte i skupocene parade, koje, kako je on voleo da govori, toliko koštaju ovaj inače ogoleli i ojađeni narod. „Čim“, veli, „ovom sitom i besnom Beogradu ponestane para, a on daj neko slavlje, izmisli tek ma šta bilo, to oni jadni i blesavi deputirci, otud iz naroda, pone si i potroši svu onu, s teškom mukom ušteđenu i zleudu crkavicu. A Beograd, posle toga, opet udari u bes i rasipanje, dok onom golom narodu ne ostaje ništa nego da i dalje ljušti onu projetinu i pasulj, od kojih pre vremena ostari i propada.“
Tako je on, otprilike, pridikovao i svojoj ženi, kojoj nije hteo da oprosti što uvek, o tim neželjenim i skupim svečanostima, o ručku i večeri ne može biti ni pomena, i što mora tek uveče da je vidi onako propalu, svu izdrmusanu i promuklu, kao da se dovukla pravo iz Glavnjače, a ne sa tih nazor svečanosti. „Vučeš se“, veli, „tamo po tim sokacima i Terazijama ceo božji dan, pa mi se vratiš kući sva ištipana i modra, i to ti je neko vajno uživanje! Biće tebi uživanja ako te o prvoj paradi pripetljam za nogu kao kakvu kokoš, pa da mi kljucaš u mestu kao što i priliči dobroj i urednoj domaćici, a ja kad se vratim, da ručak bude gotov na astalu i da me dočekaš kao domaćina čoveka. Ja, veli, ovo što sam skunatorio, skunatorio sam jer sam kapao nad svojim poslom i trgovinom, a da sam šišao i vijao po paradama kao ti, savijao bih sad negde grbaču pod nekim teškim tovarima i balama, a ti ne bi nosila šešir od trista dinara, niti bi besnela kao što sad besniš.“ Dakle, ovaj i ovako žestoki opozicionar svečanosti po imenu Jaćim Stričević-Medenica, koji se tako o njima izražavao, i na njih se okomljavao pred svojom ženom, pa i pred svojim astalskim društvom u kafani, govorio je tako potpuno svesrdno i od srca, jer je tačno tako mislio i osećao o svima božjim paradama i svečanostima, iz dubine duše. I pred drugovima, dakle, kafanskim govorio je on isto ovako strogo i neumoljivo, bezmalo još strožije i neumoljivije, i to je svima poznato, pa je, nekoliko puta, i pozive dobijao iz kvarta sa tri crvene štrikle i saslušavan bio prilično nezgodno i u antidržavnom
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
