Podne je lirska pesma Jovana Dučića iz zbirke Pesme sunca (1929). Opeva jarko podne nad ostrvom punim čempresa i bora, more koje svetluca, i unutrašnji mir koji pesnik oseća pred tom svetlošću. Vredi je slušati zbog zvučnog stiha i slika mora i sunca.
Pesma je smeštena na ostrvo s čempresima i borovima pored mora, u prolećno podne.
Tema
Pesma opisuje miran podnevni pejzaž na ostrvu pored mora i njegov odraz u duši lirskog subjekta.
Ideja
Lepota i tišina prirode donose unutrašnji mir i osećaj sklada između spoljašnjeg sveta i čovekove duše.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesma nema radnju; u pet strofa lirski subjekat opisuje podnevni pejzaž ostrva i njegov odjek u svojoj duši. U prvoj strofi nad ostrvom punim čempresa i borova prži mlado, krupno sunce, a nad šumom i obalama treperi slan i modar miris prolećnog mora. U drugoj se ljubičaste granitne gore ogledaju u vodi, površina mirno i bez pene šušti i celiva stene, a nad vodom se svetli topao, staklen svod. U trećoj sunčani prah treperi nad ispranim peskom, ponekad se vidi srebrni galeb kako svetluca nad vodom, a hridi mirišu na ribe i modri vresak. U četvrtoj je sve tiho, a lirski subjekat i u svojoj duši vidi ovo mirno more, šume oleandra, ljubičaste gore i bled obzor koji se proteže i puši. U petoj u njegovoj duši nemo stoje srebrnaste rodne obale i vrtovi, svetli i pali mlado, krupno sunce, talasi ne šušte, a galeb još svetluca. Pesma se završava rečima: „Mir. Svuda je podne.”
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Podne Jovan Dučić Pesme sunca (1929) PODNE Nad ostrvom punim čempresa i bora, Mlado, krupno sunce prži, puno plama; I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnjega mora. Ljubičaste gore, granitne, do svoda, Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli topal, staklen, iznad voda. Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more: Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se proteže i puši. Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne Obale i vrti; i svetli i pali Mlado, krupno sunce; i ne šušte vali — Galeb još svetluca. Mir. Svuda je podne.
Readnara
