Plač Serbiji je rodoljubiva pesma u stihu u kojoj personifikovana Srbija oplakuje izgubljenu slavu i teško stanje pod tuđom vlašću. Vredi je slušati zbog izražajnog tužnog tona i istorijskog osećanja.
Plač Serbiji: lirska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
lirika, rodoljubiva elegija (plač)
Mesto i vreme radnje
Srbija (u pesmi Serbija) u vreme ropstva, posle propasti na Kosovu.
Tema
Pesma izražava tugovanje porobljene Serbije nad izgubljenom slavom i slobodom; ona nabraja svoja stradanja, poniženja i izdaje pod tuđinskom vlašću.
Ideja
Pesma ukazuje na težinu srpskog stradanja posle gubitka samostalnosti i na izdaju i ravnodušnost okoline; ipak, poslednja nada ostaje u Bogu, koji jedini može žalost pretvoriti u radost.
Glavni likovi
Serbija — Personifikovana Srbija koja tuguje nad izgubljenom slavom i ropstvom.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
U pesmi govori personifikovana Serbija (Srbija), koja dan i noć gorko plače nad svojom sudbinom. Nekada slavna, plodna i mnogoljudna, sa silnim carevima i hrabrim vojnicima, sada je morala da se preda u ropstvo, a nekadašnji dobri prijatelji postali su joj veliki neprijatelji. Njeni carevi, vojvode i vitezi pali su od mača u svojoj državi, pa je ostala bez slave, pod jarmom različitih careva. Svi joj se rugaju i nazivaju je robinjom i sluškinjom, pljeskaju rukama i zvižde. Gradovi su joj razoreni i pusti, kule i dvorovi pali, a njena deca stenju u Turskoj i svuda drugde. Seća se da su je se nekad bojali istok, zapad i sever, a sada tuguje jer joj je sva hrabrost pala na Kosovu. Neprijatelji muče, tuku i truju i nju i njene sinove; ostavili su je i sestra, i susedi, i prijatelji. I sami sinovi postali su joj jogunasti i svirepi: položili su oružje pred neprijateljima nadajući se miru i slobodi, ali bez svog vođe ne nalaze ništa. Nemaju ni učenosti ni oružja, crkve su propale, a starešine je ostavljaju u mukama. Na kraju se žali da su joj neki od njenih strgli haljine i nagu je izložili sramoti. Više nema nade, osim da Bog njenu žalost pretvori u radost.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Plač Serbiji Kako stade Serbija, slavna i ugodna, sa množestvom naroda bivša pređe plodna, presilnimi carevi i hrabri soldati, sad u ropstvo drugima morala se dati. Plačući, ah, pregorko, plačem se dan i noć. moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki vrazi pojavili. Slavni moji carevi i voždi veliki, s moji hrabri vitezi i sini toliki, ostrim mečem padoša u svojoj deržavi. Ah, na žalost gorku mu ostah ja bez slavi! Morala sam već poći ja k različnim carem, gorke suze lijući mećem se u jarem. Svi se meni rugaju i hulu svi kažu: „Eto naša robinja!“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut. Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali. Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji? Kedma čada u Turskoj, a posvuda druga stenjut ljuto, žalosno, — ah, pregorka tuga! Po tolikoj ja slavi i mojoj hrabrosti, porugana stala sam, — o, moje žalosti!
Readnara
