„Pismo iz Rima“ Jovana Dučića je putopisni esej u kojem se Rim posmatra kroz faze ljudskog života, od mladosti do zrelosti. Autor povezuje lična sećanja sa slojevima rimske istorije, od antike do hrišćanstva, i razmišlja o trajanju grada i njegovoj promenljivosti. Vredi ga slušati kao smirenu, misaonu šetnju Rimom i evropskom kulturom.
Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mislimo na stotine generacija lepih rimskih žena koje su prošle tim putevima. U tridesetoj godini, mi ovde mislimo na starinske rimske heroje i tražimo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U četrdesetoj, mislimo na antičke besednike i mudrace. U pedesetoj, na mučenike i svetitelje. — Ima naše srce jedno svoje doba Petronijusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Paulusa Emilianusa, treće Cicerona i Seneke, četvrto Svetog Pavla i Svete Cicilije. I gradovi imaju uvek po jedno doba ljudskog života i ljudskih strasti; jedini je grad Rim koji ima sva naša doba, i koji daje svakoj našoj strasti svoje magije i svoje istine; i kada god se vratimo ovamo, mi uvek otkrivamo ovde nova čudesa i nove lepote. Rim nije samo večit, nego i večno drukčiji.
Jer ni na jednoj stopi naše zemlje nije duže boravila ljudska misao, ni više ostavila traga ljudska energija. Rimska država nije prestajala u svetu za nepune tri hiljade godina: Kada je svršila cezarska država, ona se pretvorila u duhovno carstvo i papsku državu. U Carigradu je jedno vreme bio zlatni presto rimskih careva, ali je u Rimu ostala bronzana stolica Svetog Petra. Vladara na Palatinu brzo je zamenio vladar u Lateranu i Vatikanu. Od cezara koji je bio vojnik i prvosveštenik, ostao je vladar i prvosveštenik. Ostala je u mnogom pogledu i osnova stare državne organizacije nekadašnjeg carstva: samo mesto konsulâ i prokonsulâ u istim dalekim provincijama, stojali su sada vladike i kardinali. To duhovno carstvo i kad je gubilo svoju snagu nije gubilo svoj kontinuitet. Nikad se Hrišćanstvo ne bi bilo raširilo da nije znalo za puteve kojim su i dotle išli rimski osvajači za osvajanje sveta; niti bi se bilo održalo da nije sebi potčinilo Rim. Besednici s foruma, otišli su na predikaonice.
Porez koji se plaćao Bogu i cezaru, docnije se plaćao Bogu i papi. Kad je Rim prestao biti prestonica celog antičkog sveta, postao je prestonicom buduće opšte vere; i umirući, stara država se
Readnara
