„Orao“ Đure Jakšića je romantična lirska pesma koja kroz lik orla i suprotstavljanje neba i zemlje govori o slobodi, ponosu i bolu. Pesma je poznata po snažnoj slici, ritmu i jeziku srpskog romantizma. Vredi je slušati zbog uzvišenog tona i emotivne snage stihova.
Visoka, tamna gora blizu neba; vreme nije određeno.
Tema
Pesma prikazuje orla koji leti visoko iznad zemaljskog sveta, prezire ga i na kraju se strelovito obrušava na zemlju.
Ideja
Kroz sliku ponosnog orla pesma govori o uzvišenom, usamljenom biću koje prezire svet i ne pripada ni nebu ni zemlji; njegovo obrušavanje na zemlju završava se krvlju.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Tamna gora je blizu neba, pa orlu ne treba napor: dovoljno je da nemarno pusti krila. Orao je davno prezreo svet. Ohol, kroz tamnu maglu teškog vihora, ne želi ni na zemlju ni na nebo: nebo mu se čini kao da mora pasti, a pusta zemlja je za njega samo bol. Zato se tiho vije, goni oblake i prezrivo gleda u sunčan zrak. Na kraju se strelovito obrušava na zemlju, a zemaljski mrak kaplje krvlju.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Orao Blizo do neba gora je čarna, Ne treba orlu tek jedan let, Samo da pusti krila nemarna — Prezr'o je davno prezreni svet. Po tamnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol. Tiho se vije, oblake goni, Preziruć' gleda u sunčan zrak... Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kaplje zemaljski mrak.
Readnara
