Noć skuplja vijeka: lirska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
- Književni rod i vrsta
- lirika, ljubavna pesma
- Mesto i vreme radnje
- Noć u proleće, pod vedrim zvezdanim nebom, pred šatorom na šarenom ćilimu; mesto nije pobliže određeno.
- Tema
- Pesma opisuje noćni doživljaj lirskog subjekta: posmatranje prolećne noći, dolazak divne vile, njihov strasni susret i njen nestanak u zoru.
- Ideja
- Ljubav i lepota uzdižu čoveka do osećaja božanskog i besmrtnog; jedan sveti noćni trenutak vredi više od celog veka.
Glavni likovi
- lirski subjekat — Zamišljeni posmatrač noći koji sedi pred šatorom i doživljava strasni susret s vilom.
- vila — Divna, mladolika vila koja dolazi noću, donosi božansku lepotu i u zoru nestaje.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
U prolećnoj noći, dok plava luna teče vedrim zrakom ispod zvezdanih polja, lirski subjekat sedi zamišljen pred šatorom na šarenom ćilimu. Posmatra lepotu noći: zvezde, rojeve svitaca, slavuja koji peva, i oseća kako mu se misli razleću, a čuvstva postaju trezvena. U njemu se budi slatko predosećanje, kao da njegovom dušom prolazi Dijanin hod. Dok sluh i duša napeto osluškuju svaki šum, iznenada mu u lakom koraku dolazi divna vila. On je grli i uvodi pod šator. Pri svetlosti meseca i svećice, njihove duše se spajaju u poljupcu, a on opisuje njenu lepotu: mala usta, anđeoske obraze, snežna okrugla prsa, crnu talasastu kosu. U zanosu kaže da ništa lepše nebo nije moglo stvoriti. Njihovi pogledi vezuju se magičnom silom, a poljubac traje celu noć. Kad luna počne da beži s horizonta i ustupa mesto Febu, on iz vida gubi svoju mladu divotnicu.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Noć skuplja vijeka
Plava luna
vedrim zrakom
u prelesti
divno teče
ispod polja
zvjezdanije u
proljećnu tihu
veče,
siplje zrake
magičeske,
čuvstva tajna
neka budi,
te smrtnika
žedni pogled
u dražesti
slatkoj bludi.
Nad njom
zv’jezde
rojevima
brilijantna
kola vode,
pod njom kaplje
rojevima
zažižu se
rojne vode;
na grm slavuj
usamljeni
armoničku
pjesnu poje,
mušice se
ognjevite ka
komete male
roje.
Ja zamišljen
pred šatorom
na šareni
ćilim sjedim
i s pogledom
vnimatelnim
svu divotu ovu
gledim.
Čuvstva su mi
sad trejazna, a
misli se
razletile;
krasota mi ova
boža razvijala
umne sile.
Nego opet k
sebe dođi, u
ništavno
ljudsko stanje,
al’ lišeno
svoga trona
božestvo sam
neko manje;
pretčuvstvijem
nekim slatkim
hod Dijanin
veličavi
dušu mi je
napojio – sve
njen v’jenac
gledim plavi,
O nasljedstvo
idejalno, ti
nam gojiš
besmrtije,
te sa nebom
duša ljudska
ima svoje
snošenije!
Sluh i duša u
nadeždi
plivajući
tanko paze
na livadi
dviženija – do
njih hitro svi
dolaze!
Rasprsne li
pupulj cv’jetni
ali kane rosa
s struka –
sve to sluhu
oštrom grmi,
kod mene je
strašna huka;
zatrepte li
tice krila u
busenju guste
trave,
strecanja me
rajska tresu, a
vitlenja muče
glave.
Trenuć mi je
svaki sahat –
moje vreme sad
ne ide;
sile su mi na
opazu, oči
bježe svud – da
vide.
Dok evo ti
divne vile
lakim krokom
đe mi leti –
zavid’te mi,
svi besmrtni,
na trenutak
ovaj sveti!
Hod je vilin
mlogo dični
na Avrorin
kada šeće,
od srebrnog
svoga praga
nad proljećem
kad se kreće;
zrak je vile
mladolike
tako krasan ka
Atine,
ogledalo i
mazanje
preziru joj
čerte fine.
Ustav’ luno,
b’jela kola,
produži mi
čase mile,
kad su sunce
nad Inopom
ustaviti
mogle vile.
Prelesnicu
kako vidim,
zagrlim je ka
bog veli,
uvedem je pod
šatorom k
ispunjenju
svetoj želji.
Pri zrakama
krasne lune,
pri svjećici
zapaljenoj
plamena se
spoji duša ka
dušici
raskaljenoj
i cjelivi
božestveni
dušu s dušom
dragom sliju.
Ah, cjelivi,
boža mana, sve
prelesti
rajske liju!
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
