„Na Liparu“ je romantična lirska pesma Đure Jakšića iz 1866. godine. Pesnik se obraća malim pticama, svojim jedinim drugarima, i kroz tihu setu govori o samoći, ranjenom srcu i prolaznosti lepih dana. Vredi je slušati zbog muzikalnog refrena, nežnih slika prirode i iskrenog bola koji odzvanja stihovima.
Na Liparu: lirska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
lirika, elegična pesma
Mesto i vreme radnje
Radnja se dešava na Liparu (u novom stanu), a vreme nije precizno navedeno; pominju se prolećni motivi (maj, cveće, leptir), iako je u duši pesnika proleće prošlo.
Tema
Pesma govori o susretu tužnog pesnika i malih ptica na Liparu. Kroz razgovor s njima pesnik izražava svoju usamljenost, razočaranost u ljude i tešku duševnu ranu.
Ideja
Glavna poruka je da zloba ljudi ostavlja duboke rane i da čovek, uprkos utehi koju priroda nudi, ostaje zarobljen u svojoj patnji i samoći.
Glavni likovi
lirski subjekat (pesnik) — Tužni, razočarani čovek kome su ljudi slomili srce i koji u pticama traži utehu; na duši nosi tešku ranu i uzdisaj.
male ptice (siročići mali) — Jedini drugari pesnika, dobrog srca i slatke pesme; leteći s prolećnim cvećem i leptirom pokušavaju da mu ugreju srce.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesma je zasnovana na dijalogu između tužnog pesnika i malih ptica siročića. Pesnik ih na početku pita da li su mu rod, da li su i njih jadi otrovali ili ih je svet progonio, pa su došle da se u tužnom dvopevu bolje upoznaju. Ptice mu odgovaraju da su male, ali da su znale da ih niko neće voleti kao on, i to potvrđuju svojim pevanjem. Pesnik ih zatim naziva svojim lepim pticama, jedinim drugarima i starim poznanicima u novom stanu; ističe da im je srce dobro i pesma med, ali su njegovo srce i grudi ledenom zlobom razbijali ljudi, pa se umesto srca uhvatio led. Ptice mu poručuju da mu lete s belom bulom, zumbulom, šarenim rajem, rajskim majem, cvećem, mirom i leptirom kako bi mu topile srce. Na kraju pesnik odgovara da su ga prošli lepi dani, da je cveće uvelo i da je maj odbegao, a na duši mu je ostala teška rana i težak uzdisaj, poput skrhane biljke ili tužnog mirisa uvelog bosiljka. Time se pesma završava u tonu tuge, samoće i neizlečene patnje.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Na Liparu Pisac: Đura Jakšić pesma je napisana 1866. godine; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931) Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo, da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?... Mi smo male, Al' smo znale Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti, Kao ti... — Ćiju ći! Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med;
Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca, uhvatio led. S belom bulom, Sa zumbulom Šaren-rajem, Rajskim majem, Cvećem, mirom, Sa leptirom, Letimo ti mi, Srca topiti... — Điju ći! Moje tice male, jadni sirotani! Prošli su me davno moji lepi dani, Uvelo je cveće, odbego me maj, A na duši osta, ko skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj.
Readnara
