Kaluđer i hajduk

Početak dela

I

Stojan Novaković

Kaluđer i hajduk

I

I

Letnji dan već naginje zarancima u pitomome

Drenopolju. Senke su sve duže, a hladovi veći, i ako još bije jara letnja. Na pijaci, na kojoj se prodavalo roblje, kupci počinju već dolaziti i razgledati šta je za koga. Jadno roblje, koje je za žestoke žege bilo prileglo u nekom bednom hladu, osećaše nemilostivo džaranje štapom, da se ispravi, da opet prene, jer kupci dolaze.

Na jednome mestu su momče i devojče, brat i sestra, odnekud iz Srbije, mladi kao kaplja, oboje lepi i nežni. Bili su srećni da ih sudbina još nije bila rastavila, i jednako su molili Boga da ih opet barem zajedno održi. Obučeni su u jadne tralje. Ona, devojka, bila je gotovo gola. Oduzeto joj je odelo u kom je bila zarobljena, pa su joj date tralje i krpe u kojima je sad. Stid ju je, jadnicu, morio, ali pomoći nije bilo.

Trgovac je guraše štapom da ustane, da se pokaže. Ona bi se pre sakrivala i gurila, ali milosti bilo nije.

— Ustani, pokaži se, kako ću te prodati? Ne misliš valjda kod mene mreti, vikaše trgovac gurajući je štapom.

— Eto, ustala sam, odgovaraše ona, dižući se lagano i gureći se više no što je ustala, eda bi pokrila golotinju.

Udri, ubij me, šta hoćeš od mene?

— Hoću da te dobro prodam, odgovaraše trgovac.

Pred nju i pred njena brata stade starac s belom bradom, koji je hteo da ih kupi.

— Odakle ste, pitaše on?

Nastavak slušaj besplatno