Izabrane pesme

Početak dela

Prvenčad
Ala j' krasno letnje veče,
Kad ga pratiš ti, meseče,
Pa još one zvezde sitne,
Kad mložina od nji' blistne,
I kad vetar malo pirne,
Snagom srce moje dirne,
Pa još ako dragu spazi
Di sa onog brega slazi —
Duša s' onda s srcem igra,
'Oće srce da nadigra.
Da mu, bolnom, ne pomažem,
Prsi jake da ne stežem,
Srce b' ovo iskočilo,
'Ladno telo ostavilo.
2.
Posle krasne ove kiše
Svakog bilja biće više,
Svako cveće eno rasti,
O, da lepe sveta slasti!
Svako dete eno s' kiti,
Kao zora kada sviti.
Ja u cveću bilja tražim,
Di ga tražim, ne nalazim;
Nema, nema za me bilja,
Kad mi ne da veća sila.
Bolovaću i umreću,
Rani bilja naći neću;
Rani mojoj nema leka,
Dokle traje zemnog veka.
Draga meni ranu dala,
Nebu kad me gore zvala.
Ona ode, a ja osta',

Bolno srce onda posta.
Ali daće, daće reka
Smrtna mojoj rani leka.

Emil Kostović
Tane pišti,
Konjic vrišti,
Ranjen viče,
Glasi mutni,
Zemlja tutnji,
Neprijatelj ne izmiče.
Ranjenika strašna muka,
Stoji huka od jauka,
Sajuženi dim, prašina,
Diže s' tamo do visina;
Od baruta silne vatre
Sve se, sve se, evo, satre.
Već junaci zubi kolju,
Borbi dobi svaki volju,
A naš bubanj oglašava
Da je palo dosta glava,
Natrag da se sada stupa,
Al' vojnika stoji lupa,
Niko, niko natrag neće.
Sad dušmanska jedna četa
Čak ovamo probi, kleta.
Kostovića tu raniše,
Zaslužnu mu, ah, odbiše
A junačku desnu ruku,
Kôm davaše gorku muku
Dušmaninu,

Nastavak slušaj besplatno