Početak dela
U noći
Tout le crime ici bas est fait par l'ombre lâche,
Haissons, poursuivons sans treve sans relâche,
Les ténebres, mais non, freres, les ténébreux,
Frappés par eux, broyés par eux, pleurons sur eux.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Et je dis a la Nuit: Répondez accusée!
Victor Hugo: La Pitié
I.
Zimskoga jednoga dana god. 187*., oko podne, grnuli su pravnici svih tečaja u dvoranu br. IV. Predavanja su upravo prestala, a profesori sa sveščićima pod pazuhom i odzdravljajući dubokim poklonima pozdrave đaka žurili se prema stubama. Izvana dopirao podnevni zvuk zvona sa sviju crkava. Od nekuda, iz grčkoga sjemeništa ili iz plemićkoga konvikta, kao nestrpljivo zvečalo zvonce, navješćujući gotov ručak. Mladići su frčući i zapaljujući cigarete trčali i turkali se k vratima spomenute dvorane, ne uzimajući ni toliko vremena, da navuku zimske kapute, nego su ih nemarno na leđa ovjesili, a šešire nahero nasadili.
— Digo — čekaj! Per Dio santo — spetta un pocco!
— Ajde, ajde — vrag po cigareti.
— Oštija, kako se rivaju! Po Boga, ni domovina propala!
— Lako tebi. Kod Pruknera čekaju, ali u pučkoj kuhinji ne!
— Čau, ja idem. Mia bella, mia carissima Danica sad se šeće Ilicom.
Ne smijem to propustiti. Možete vi i bez mene!
— Ne, ne. Čekat će ona. Ha, ha, ha!
— Gospodo! Ajde, žur'te se! Možete škripte i poslije ispraviti, naći ćete naposljetku riječ po riječ u Erxlebenu i u Veringu.
— Hej, perillustris domine Karlek, kaj ne buju oni išli v spravišće?
Kakov su oni plemenitaš, za pet ran Božjih!
— Ho, ho, ho? — zagrmi iz sto mladih grla obijestan smijeh na gornju šalu, koju si je dopustio neki nacifrani kicoš prema nisku, debelu pravniku, jedinomu, koji je mirno krenuo prema stubama i po uzoru »svojih otaca« pušio iz ogromne, srebrom okovane lule.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
