Readnara

Stana Rankovićeva

Svetozar Ćorović

  • Drama
  • Jezik knjige: srpski
  • 8 strana

Stana Rankovićeva je drama Svetozara Ćorovića. Na početku se noću u dvorištu pred Rankovićevom kućom okupljaju seoski momci i pozivaju mladog Rankovića da pođe s njima u borbu, dok on odbija. Kroz dijalog o odluci, časti i zajedništvu, komad osvetljava unutrašnji sukob pojedinca pred zahtevom kolektiva.

Poslušajte početak

Slušaj prvih 5 strana bez registracije Slušaj celu knjigu besplatno

Već imate nalog? Prijavite se i slušajte

Besplatno, uz besplatnu registraciju. Knjigu čita glas generisan veštačkom inteligencijom; tekst prati čitanje.

Ugradi na svoj sajt

Za nastavnike i škole: nalepite kod na sajt ili blog.

Ilustracija korice je generisana veštačkom inteligencijom.

Izvor teksta: sr.wikisource.org · Delo je u javnom domenu.

Početak dela

Stana Rankovićeva

Pisac: Svetozar Ćorović

Stana Rankovićeva

(Noć. Dvorište pred Rankovićevom kućom. Na lijevoj strani

Rankovićeva kuća skromna, seoska. S desne strane kuća Stojčićeva.

Iznad obje kuće diže se brdo, preko koga krivuda nešto šira putanja.

Na pragu svoje kuće sjedi Ranković, mlado bledunjavo momče, i teše nekakav direk. Pred njim stali Bumbić, Repatica i Stojčić, seoski momci, naoružani, ogrnuti dugim, crnim strukama.)

BUMBIĆ: Ama u kakve si se misli pustio, čoječe?... Misliš li, zar, skidati oblake s neba, jali gromove ukroćavati?... Okani se besposlica, kad nijesi učevnjak, i lijepo nam reci: hoćeš li s nama?...

RANKOVIĆ (hladno): A šta ću vi odgoviorit’?... Ja sam se mislio, mislio i najpošlje smislio da ne iđem. Vi hajdete i sretan vi put, a ja ću siđeti doma, đe sam i sjedio.

BUMBIĆ: Sramota je i bruka grdna da ostaneš nakon nas. Dok sva braća ustaju i prifaćaju za oružje da se biju za slobodu i da se napiju krvničke krvi, ti zar da sjeđiš ovđe, kraj ognjišta, ka’ babetina kakva?

I dok ni u kome drugome selu ne osta brata sestri od zakletve, zar da je naše selio bogom prokleto i da nas jedan jaran iznevjeri? Kad druga braća ne žale ni krvi, ni kuća, ni imuća, zar mi da zažalimo i da ne pođemo za njima?

RANKOVIĆ: Ako je vama omrz’o život, pa hoćete da ga izgubite, elate braćo, prosto vi bilo. Ja vi ne mogu to zabraniti... Ama ja neću s

Nastavak slušaj besplatno

Možda će vam se dopasti