Readnara

Vladika u Poljicama

Svetozar Ćorović

  • Drama
  • Jezik knjige: srpski
  • 11 strana

Vladika u Poljicama je drama Svetozara Ćorovića. Radnja je smeštena u crkvenu avliju u Poljicama, gde seoski knez Mrđen i domaćini dogovaraju kako da dočekaju vladiku koji je stigao blizu. Kroz razgovor o običajima, časti i zajednici, komad oslikava život u dalmatinskom zaleđu. Vredi je slušati zbog živog dijaloga i slike seoskog sveta.

Poslušajte početak

Slušaj prvih 5 strana bez registracije Slušaj celu knjigu besplatno

Već imate nalog? Prijavite se i slušajte

Besplatno, uz besplatnu registraciju. Knjigu čita glas generisan veštačkom inteligencijom; tekst prati čitanje.

Ugradi na svoj sajt

Za nastavnike i škole: nalepite kod na sajt ili blog.

Ilustracija korice je generisana veštačkom inteligencijom.

Izvor teksta: sr.wikisource.org · Delo je u javnom domenu.

Početak dela

Vladika u Poljicama

Pisac: Svetozar Ćorović

Vladika u Poljicama

(Nadugo i široko pružila se velika crkvena avlija, obrasla dudovima, divljotrešljom, grabovima i jasenovinom. Ispod drveća, iz guste, nekošene trave izviruju stari, crni krstovi, ispisani staroslavenskim slovima. Na svježijim humkama nema krstova. Tu su posađeni dugački štapovi, o kojima je, u znak žalosti, pokojnikova rodbina privezala: bičeva kose, jagluka, marama, koje se, pri pirkanju prohladnoga gorskoga vjetra, povijaju kao barjačići. Među grobovima ukipio se Mrđen, seoski knez, krupan, kosmat čovjek, sa brkovima do ramena, bogato odjeven u praznično odijelo, sa tokama na prsima i velikim crvenim pojasom oko glave, čije ga rese kucaju po ramenu. On se prislonio uz jedan krst, zapalio čibuk i odbija dimove. Sa dvije strane opkolila ga tričetiri domaćina, iz sela, postariji ljudi, također praznički obučeni. Svi gledaju u Mrđena, šta će progovoriti).

MRĐEN (pogleda ih dobro): Skupio sam vas, ljudi, da vam javim, e nam je vladika, nakon toliko zemana, prispio blizu, u prvu kasabu. Kren’o se kroz jeparkiju, da vidi: jesu li mu svi 'rišćani na broju, pa ga i blizu nas put donio. A kad vladika prispije blizu i, biva, gotovo pred kuću nam, sramota je da mu ne odemo i ne poklonimo se ka’ starijemu.

Kakav je da je, naš ga je i treba mu se pokloniti... I sazvao sam vas, da se po lijepome i ljuckome načinu zdogovorimo: ko će prvi pred njega i ko će ispred čitava našeg sela primit’ blagoslov na svoju glavu?

Nastavak slušaj besplatno

Možda će vam se dopasti