Pesma Laze Kostića „Spomen na Ruvarca“ je refleksivno sećanje na Ruvarca. Uoči Nove godine, u tišini i uz jevanđelje, pesnik razmišlja o smrti, prošlosti i pamćenju. Vredi je slušati zbog tihe, potresne meditacije o prolaznosti.
Spomen na Ruvarca: lirsko-epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
lirsko-epska pesma, refleksivna pesma
Mesto i vreme radnje
Radnja se odvija uoči Nove godine, noću, u pesnikovom domu i dvorištu, po povratku iz veselog društva.
Tema
Pesma prikazuje jezivu novogodišnju noć u kojoj pesnika posećuje duh pokojnog Koste Ruvarca i podstiče ga na razmišljanje o smrti, vaskrsenju i suprotnosti duha i tela.
Ideja
Pesma spaja jezu i humor i završava mišlju da je um (alfa) početak i graditelj svega, a telesne strasti (omega) večni rušitelj i kraj svega.
Glavni likovi
Pripovedač (pesnik) — Lirski subjekat koji se u novogodišnjoj noći suočava sa jezivim vizijama i duhom pokojnog Ruvarca, radoznao je i želi da sazna tajne vaskrsenja.
Kosta Ruvarac — Pokojnik koji se u novogodišnjoj noći javlja pripovedaču; podsmeva mu se zbog površnosti, pita za svoju ljubav i pokazuje šta znače alfa i omega.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Uoči Nove godine pripovedač se kasno vraća kući sa večere iz veselog društva. Oko ponoći u tamnom dvorištu vlada teška tišina, a njemu se učini da se u mraku miče nešto belo, pa pomisli da je to nespokojni duh. U toploj sobi, kraj peći u kojoj tinja panj, seti se stare godine i zgrozi se od pomisli da bi mogla ustati iz groba kao vampir. Da otera mračne misli, čita Jevanđelje, ali ga svaka reč podseća na Hristovu smrt i vaskrsenje. Kad dođe do Otkrovenja, slova se pretvaraju u prikaze: bludnicu i sedmoglavu aždahu, čiji plamen kao da ispisuje ime Ruvarac. Tada neko pokuca, uđe bela prilika i pozdravi ga, a on po glasu prepozna pokojnog Kostu Ruvarca. Gost mu se podsmeva kao površnom čoveku koji ne shvata poziv čovekov, kaže da ima odmor do prvog petlovog kukurika i pita ga za svoju ljubav. Pripovedač mu kaže da ga se ona seća i da će ga večito pamtiti. Kad zamoli gosta da ga pouči o opštem vaskrsenju, Ruvarac upre prst u čelo i u kukove i uzvikne: „Alfa i Omega!“, pa traži da otvori knjigu. Dok pripovedač traži stih, gost nestane. U knjizi je priča o Petrovom izdajstvu i petlovom kukuriku, pa pripovedač zaključuje da je gost to pročitao i pomislio da je petao zaista zakukurikao. Na kraju shvata: alfa je glava i um, početak svega, a omega je kuk, trbuh, lakomost i blud, kraj svega.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Spomen na Ruvarca Uoči nove godine je bilo, nakanô sam se doma podockan od večere iz društva vesela; sa bližnje crkve kucnulo je trired pod ključem kad mi škrinu kapija; na dvanaest kao da beše. Tišina je; alʼ ne tišina blaženog sanka, već kao tišina oko bonika teškog; poduhuje vetar, kao isprekidano grčevito diskanje bolesnikovo. Dvorište tamno, samo tek uz opali prikućak kao da se miče nešto belo; pomislim da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se u Matici porodi nekad, predlažuć da se pustoš opravi, pa bludi sad, očekujući plod. Pritrpʼ se malo, duše, u toploj čim se nađem odaji, uzdahnuću jedared za tobom, ta imam kad — jer ja sam matičar, a ti ćeš, kao što vidim, biti za tragičan momenat natičar. — Toplota blaga, naložena peć, u njojzi tinja panj, kô starog leta mrtvo telo ispucano crno, što spaljuju da vampir ne bude. — To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu,
Readnara
