Početak dela
Samson i Delila
Pisac: Laza Kostić
Samson i Delila
I
„ Oj, Samsone, majčin dane,
Izrailjev Dični brane,
mrzi, sinko, Filišćane —
Filišćani mrze nas!
Al' ne ljubi, moj golube,
filišćanske tolke ljube, —
jača ljubav neg omraz!
Al' I otkud u tih grudi'
gde muževom otrov sudi,
za žene im tolka slas?”
Tako majka od milina
junačkoga kara sina,
diva sviju junačina;
divak sinak zbori njoj:
„Zar muževi? — Sram je reći! —
što ih tisuć bega pseći
od vilica magareći'
kad zamahne sinak tvoj?
To muževi? To su žene!
Pa zar žene protiv mene?
Kad s ženama vreme gubim,
Volim s ženom da se ljubim
no s ženama biti boj.”
„Ali zašto Filišćanke,
mamne tanke domišljanke?
Izrailjke, izrajanke,
zašto, sine, ne bi nji'?
Uzmi Maru, imaš stada,
od istoka do zapada,
stadovita j' oca kći!
Uzmi Saru, imaš zlata,
a lepotom vredi mlada
filišćanske cure tri!”
„Izrailjke? — Nekad beše,
dok me slave ne poneše,
ne znajući svoje seše,
prosio sam jednu ja.
Imala je jednog čika,
filišćanskog najamnika,
čiko njojzi bole zna:
odvede je na prevare
među svoje gospodare —
sad im noću uz pehare
mesto žiška licem sja.
Jest, al' sada, bože sveti!
kad od mene tuđin strepi,
sada me se svaka lepi!
Sad me ljube, sad me mare,
sad mi nude Sare, Mare, —
poneare! —
Filišćanke nisu verne,
al' neveru ljubim njinu,
jer je vera u svojinu,
u rođeno, u maternje. —
Pa te čežnje, tog snebiva,
u junaku što uživa
a krvnika opšte sreće
otiskuje, mrzi, neće!
Tog sudara izobilja
razigranih dveju sila
od omraze, od omilja, —
oh, Delila!”
„Šta? Delila? —
Tako li se zove vila
što je srce sinu mome —
zar sa mnome
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
