Povareta: pripovetka — kratak sadržaj, likovi i tema
- Književni rod i vrsta
- epika, pripovetka
- Mesto i vreme radnje
- Na dalmatinskom ostrvu Krapan, početkom aprila, u večernjim satima i sledećeg nedeljnog jutra.
- Tema
- Mladi mornar Juraj Lukešić vraća se kući posle službe i saznaje da je devojka koju je potajno voleo umrla; kroz majčin san i porodične običaje prihvata nastavak života.
- Ideja
- Smrt je neizbežna, ali vera i patrijarhalna zajednica pomažu čoveku da se pomiri sa gubitkom i da život ide dalje.
Glavni likovi
- Juraj Lukešić — Mladi, snažan ostrvljanin i mornar koji se vraća kući i potajno voli Maricu Tanfaru.
- Luca — Jurajeva majka, pobožna i staložena žena koja sinu saopštava smrt devojke i prenosi mu proročanski san.
- Marko — Jurajev otac, suv i čvrst težak, zabrinut za letinu i rad, pomalo sumnjičav prema mornarskim pričama.
- Miš — Jurajev mlađi brat, šesnaestogodišnjak, živahan i vredan.
- Joji — Jurajeva mala sestra, vesela i detinjasta, odmah prepoznaje brata.
- Marica Tanfara — Devojka koju je Juraj potajno izabrao; umrla je od prišta pre njegovog povratka.
- Pava Tanfara — Maričina srednja sestra, mnogo nalik na nju; u majčinom snu je naznačena kao Jurajeva buduća izabranica.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Juraj Lukešić, mladi mornar iz Krapna, vraća se čamcem na rodno ostrvo početkom aprila. U suton stiže u tiho selo jer su meštani na baštinama. Pred kućom sreće sestricu Joji, zatim majku Lucu; otac Marko i brat Miš stižu kasnije. Nakon uobičajenih pozdrava, Juraj pita za Maricu Tanfaru. Majka mu saopštava da je devojka pre nedelju dana umrla od prišta; ni lekar, ni bajalica, ni očev zavet nisu pomogli. Juraj je potresen jer ju je potajno voleo i kupio joj burmu; osim majke, niko, pa ni sama Marica, nije znao da ju je izabrao. Majka uzima burmu i opominje ga da ne sme ići protiv Boga. Na pristaništu Juraj vidi Maričinog oca i sestre; Pava ga prepoznaje. Uveče se porodica moli i večera, a Juraj ne može da jede. Otac ga ispituje o službi i ušteđevini. Ostavši sam, Juraj moli rozarije za pokojnu i zaspi za stolom. Ujutro mu majka priča san: pokojna Marica, bleda i plačna, pokazala je more i brod na kojem je Juraj, a zatim rekla da ona ne može, ali neka Juraj uzme Pavu. Juraj pita majku je li to istina, ona potvrđuje, i on prihvata: neka bude volja božja.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Simo Matavulj
Povareta
(SA DALMATINSKOG OSTRVA)
Između grada i ostrva stakli se more u odbljesku žarkog sunca na zapadu. Ka ostrvu mili čamac, u kojem su dvojica: jedan vesla, drugi sjedi na krmi. Iako je tek početak aprila, sunce silno peče, te su skrenuli glave ka dalekim brdima, od kojih su njeka još pokrivena snijegom. Čamac je glomazan; veslar je sredovječan, po izgledu više fakin nego pomorac; na krmi je mladić zbojit, prepun snage, u odijelu carskoga mrnara. Kad se otiskoše s obale gradske, čiča je pitao mladića: ko je i odakle je, koliko je služio, poznaje li ovog, onog od svojih drugova, pa ućutaše. Jer mladi ostrvljanin, Juraj Lukešić iz
Krapna, ne bješe izuzetak među svojim zemljacima, nije bio brbljiv, ni naklonjen povjerljivosti. Sjedio je i pušio mirno, gledajući oko sebe stvari mirne: vodu i vazduh.
Malo po malo, ostrvu se otkri obličje; najprije ugledaše šumu i u njoj visoku zvonaru. To se nalazi na jednom kraju ostrva a na drugom je selo.
Stoljetna borova šuma i manastir u njoj odlikuje ostrvo Krapan od sviju ostalijeh.
Odjednom pocrvene zrenik iza Krapna, pliskavice počeše pljeskati po površini, a krupnije ribe u većim gomilama juriti mimo čamac. Tada se Juraj trže iz svoga dotle nepomućena mira, te uze od staroga desno veslo.
U prvi suton brod zarinu kljunom u pješčinu pristaništa. U isti mah zabrujaše zvona na manastiru. Juraj iskoči i ostade na mjestu, gologlav, u molitvi. I stari veslar, prije no što će se otisnuti natrag, pozdravi kapom čuvenu "Gospu od anđela".
Brzim koracima uputi se Juraj ka ulici, koja se može nazvati glavnom
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
