Početak dela
Boka i Bokelji
Pisac: Simo Matavulj
Opis Boke; znatnije povesničke napomene i statistički podaci
Ljubiša je kićenim jezikom opisao Boku; ali zbog mnoštva reči i izreka iz bokeljskog narečja njegov je opis, na mnogim mestima, slabo razumljiv istočnim Srbima. Osim toga, Ljubiši ne beše glavna namera da bude putni vođ „izvanjcima” kroza svoj zavičaj, nego je, kanda, hteo da svojim bližim zemljacima istakne prirodne lepote i neke povesničke uspomene bokeljske. To se vidi po tome što se najradije ustavlja na mestima i pojavama koje ga, kao Bokelja, najviše zanimaju, i što ne bira lakši i prirodniji način prikazivanja. Neće, dakle, biti izlišno da se Boka opiše književnim jezikom, sa znatnijim potankostima, i da se čitalac provede kroza nju kako je najzgodnije, tj. ulazeći u nju kako i more ulazi. Ali, opet, da ne uzbude ovaj opis suviše suhoparan, biće na više mesta u ovom odeljku začinjen rečima
Ljubišinim.
Jedan rukav Jadranskoga mora prodro je kroz brda i vijuga se kao latinsko S, u dužinu 29 kilometara, a u širinu veoma nejednako, negde do 10 kilometara, a negde jedva jedan.
Taj se zaton zove: Boka Kotorska, ili prosto: Boka.
„Boka” je reč talijanska i znači: usta, ušće, dakle taj bi se zaton pravilno srpski mogao zvati: Kotorsko ušće.
Od Dubrovnika plovi se parnom lađom ka jugu 4 do 5 časova dokle se stigne do Boke. Lađa svrne nalevo. Jeseni i zimi, kad duva krivac vetar, te uleću besni vali u Boku, ni najjača lađa ne može ući, premda malo dalje u zatonu more je sasvim mirno.
Lađa prolazi kroz tesnac nekoliko trenutaka, pak se pred očima putnikovim razlije prvi bokeljski pristan. Kako se lađa primiče, tako se promaljaju među gustim zelenilom bele kuće. Mesto je strmo. Od
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
