Početak dela
Pogibe ko od šale
Pisac: Ivo Ćipiko
Pogibe ko od šale
Slika iz zagorskog života
Velika misa bješe tek svršila. Svijet muški, pa ženski vrvljaše iz crkve; jedni zastajahu pred crkvenim vratima, a drugi vrcem će pod stari dub u hladovinu. Vruće je ! Pripeka, gori drvo i kamen. Ispod starih stabala, što su oko crkve, doduše razgali se čovjek, no nemože ni to da pomože. Kad ispod njih preda se gledaš, čisto ti pred očima nešto igra. . . magli se. Da samo porosi, bilo bi ko u raju, veli neka od žena, ali ovako sve će da izgori.
I glavar sela izišo je iz crkve. Njemu ko da ne smeta vrućina ; — ovio je vuneni peškir oko glave, a čibuk mu u ruci.
Eto najposle i popa, priđe glavaru i izrukuje se.
— Čuješ pope, ja bih sada proglasio onu odluku radi paše.
— Dede, sad je najzgodnije, ma ja odoh u kuću : vruće je.
Gdje je čauš Ilija ? Zovni ga — okrene se glavar.
— Šta bi ? Ilija će.
— Hajde, da proglasiš naredbu zbog paše na Št. međi. Evo ti je na, i pruži mu pomljivo smotani arak papira, da ga seljacima prouči.
Ilija uzme hartiju, uspe se na stari dub, gdje između dvije grane visijaše zvono, dohvati za klepetac i zaslavi.
Oko duba sakupi se u tren oka sva muška čeljad ; podigoše se i oni iz hladoviie. Svaki hoće da čuje, što je nova.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
