Početak dela
„Pjesme” Jovana Dučića
(1901)
Pisac: Jovan Skerlić
Jovan Dučić: Pjesme. (Prva knjiga. Izdanje uredništva Zore. U
Mostaru, 1901.)
Obilje mlađih pesnika pojav je za razmišljanje. Za ove poslednje dve godine naša književnost je dobila nekoliko zbiraka pesama. Da li je samo ovo doba tako pogodno za poeziju, živimo li odista u vremenu velikih osećanja, kada se pune duše prelivaju i izbijaju u kristalnim mlazevima poezije? Ili je razlog daleko manje uzvišen? Starih velikih pesnika nema više, izuzev Zmaja, za koga se može reći ono što je Vojislav kazao za svoj grm:
I zima dođe već i svojom studenom rukom,
Pokida nakit sav i goru obnaži svu,
Al’ mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći
A on će biti tu.
I kako ima dovoljno upražnjenih mesta, veliki broj više manje ozbiljnih kandidata istakao je svoju pesničku kandidaciju u obliku svezaka pesama. Dučićeva zbirka, davno objavljena i željno iščekivana, izišla je ovih dana. Velim: željno iščekivana, jer je Dučić jedan od ono dva ili tri mlađa pesnika koji su u naše suvo doba umeli i mogli pevati, i to dobro pevati.
*
* *
Odmah u početku da se ostavi na stranu onaj stalni rđav uticaj koji je
Vojislav imao na naše mlađe pesnike. Pesnik Ribara ulepšao je, proširio formu naše poezije, dao joj više metrova, više melodičnosti, ulio joj neko osobeno osećanje reči, ako je slobodno tako reći; ali zato, on je suzio krug ideja, osiromašio osnov, sveo je na retorska i muzička vežbanja. Srećom, primećuje se, da taj uticaj stalno
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
