Karlo Marks o Srbima

Početak dela

Karlo Marks o Srbima

(1910)

Pisac: Jovan Skerlić

Karlo Marks: Šta će biti od Turske u Evropi; N. Rjazanov:

Komentar Marksovom članku (Borba, 1910, sveska 6).

Iz mržnje na autokratsku i ortodoksnu Rusiju, na „Rusiju, bedem svireposti i varvarstva, neprijatelja svake civilizacije”, kako je uzvikivao Fridrih Engels, na kongresu nemačke Socijalne

Demokratije u Erfurtu 1891 godine, evropska Demokratije, iz onih istih razloga iz kojih je imala tolike simpatija za

Poljake i za Mađare, nimalo nije marila za balkanske Slovene,

Srbe u prvom redu. U Srbima su gledani agenti i poslušnici ruske autokratije, i zato su engleski liberali godinama bili naraspoloženi prema njima, zato se u nemačkoj Socijalnoj

Demokratiji čuli toliko puta turskofilski i srbofobski glasovi. Prilikom hercegovačkog ustanka od 1881, u ciriškom

„Socijaldemokratu”, koji je tada bio organ u Nemačkoj progonjene Socijalne Demokratije, Eduard Bernštajn je simpatično pisao o srpskim ustanicima. Engels mu je u naročitom pismu skrenuo pažnju da se čuva tih panslavističkih intriga. Na Bernštajnovo pitanje: da li bi „oslobođenje balkanskih Slovena i njegov savez u jednu veliku kifederaciju srpsko-slovensku”, bio najbolji način da se spreče

„carističke intrige”, Engels mu je 22 februara 1882 odgovorio pismom, iz koga su najvažnija mesta prvo štampana u pariskom socijalističkom časopisu „” za 1900, a prevedena na srpski u beogradskom „Socijalistu” za 1908, broj 1.

„Razume se da vas moje pismo o tada pobunjenim

Hercegovcima nije ubedilo, pošto ste već imali simpatija prema „potištenim” Južnim Slovenima. Mi svi, u koliko smo počinjali sa liberalizmom ili radikalizmom, zadržali smo tu simpatiju prema svima „potištenim” narodima, i ja znam koliko me je vremena i studiranja

Nastavak slušaj besplatno