Pilipenda: pripovetka — kratak sadržaj, likovi i tema
- Književni rod i vrsta
- epika, pripovetka
- Mesto i vreme radnje
- Selo K. u gornjoj Dalmaciji (Petrovo Polje), zima 1843. godine.
- Tema
- Glad u Petrovom Polju i nastojanje vlasti da pravoslavne seljake prevede u unijatsku veru; Pilipenda se tome opire.
- Ideja
- Vera i duhovno dostojanstvo vrede više od materijalne koristi; Pilipenda ostaje dosledan svojoj veri i savesti i po cenu gladi.
Glavni likovi
- Pilip Baklina (Pilipenda) — Siromašan i visok seljak iz sela K., tvrd u pravoslavnoj veri i ne popušta ni pred glađu.
- Jela Pilipova — Pilipendina žena, sitna i ružna, brine o domaćinstvu i želi da ode na pričešće, ali nema povezače.
- Jovan Kljako — Starac koji je ranije učestvovao u šibeničkoj buni, a sada je iz straha od gladi prešao u unijatsku veru i nagovara Pilipendu.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
U selu K. u gornjoj Dalmaciji, zimi 1843. godine, vlada glad. Pilip Baklina, kog seljani zovu Pilipenda, i njegova žena Jela žive u krajnjem siromaštvu; imaju samo starog magarca Kurjela, petla i dve kokoši. Drniška opština je neko vreme plaćala radnike na putevima kukuruzom, a onda sreska vlast počinje da deli žito: katolicima na poček, a pravoslavnima kukuruz na poklon, ali samo ako kućni starešina pređe u unijatsku veru. U selu K., gde su svi pravoslavni, iz straha od gladi prelaze seoske starešine i još sedam-osam domaćina. Natovare magarca drvima, ali Jela se žali da za njih neće dobiti ni za brašno, a bez povezače ne može na pričešće, jer bi se reklo da su se i oni upisali. Ni ona ni Pilipenda ne žele da izdaju veru, pa on nosi na prodaju i najbolju kokoš, Pirgu. Putem ga sustiže stari Jovan Kljako, koji je i sam prešao u novu veru, i nagovara ga da se upiše. Pilipenda odbija, makar umro od gladi, i kaže da prevericama niko neće oprati obraz. Kljako mu ljutito kaže da će i on biti unijat pre Uskrsa, a Pilipenda odgovara da se uzda u Hrista. Kad Kljako izjavi da je on „carske vere“, Pilipenda zamahne štapom na njega, a Kljako pobegne. Izvan sebe od besa, Pilipenda udari Kurjela, koji ga tužno pogleda. Pilipenda se postidi, sedne na ivicu puta i zaplače.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Pilipenda
Simo Matavulj
(IZ GORNjE DALMACIJE)
Pilip Baklina spavaše, na ognjištu, obučen, pokriven haljkom, glavom okrenutom ka slabom plamenu, koji je liskao dno lonca, obješena o verige. Zapaljeno smrekovo korijenje davalo je više dima nego plamena; dim je plavio mračnu kućicu, dizao se pod slameni krov, pokušavajući da izađe kroz jedini otvor na krovu. Vjetar je suzbijao dim, te bi se lice
Pilipovo namrštilo, a promolili se krupni, žućkasti zubi pod četkastim prosijedim brkovima. Kad bi vjetar utolio, dim bi ugrabio priliku da se izvuče, te se mogahu razabrati: u jednom uglu krevet, ispunjen slamom. ali sav raskliman; u drugom razboj i na njemu njekoliko haljina; prema vratima koš i nad njim naherena polica sa njekoliko komada posuđa; oko ognjišta još dva-tri lonca i toliko tronožnih stočića. I to bješe cijelo pokućanstvo!
U dvorištu domaćica, Jela Pilipova, sitna žena, ružna, posmatraše na pozitku dva bremenca smrekovih panjeva, pomiješanih sa njekoliko sitnih grabovih cjepanica, što su njih dvoje sa velikom mukom za dva dana nasjekli i prikupili po zabrežju, nad selom. Vjetar je landarao njenim zubunom i kosom bez povezače, a ona je namještala panjeve, kako će tovar izgledati veći.
U pregratku grizao je Kurjel, sitan, riđ, gotovo sijed magarac, tankih nogu, sama kost i koža. Nad njim, na tavancu, bješe složen tovar ječmene slame, njegova krma za cijelu zimu, a pred njim, na zemlji, bješe rukovijet slame, njegov jutrenji obrok, koji je on grizao lagano, gotovo slamku po slamku.
Njegov blagi pogled bio je upravljen čas na domaćicu čas na pijevca i dvije kokoši, što prema njemu čučahu, gledajući ga žalostivo. Očevidno on ih je žalio, osobito veselu i lijelu
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
