Početak dela
Majstor-Petrovo srce
Pisac: Svetozar Ćorović
Majstor-Petrovo srce
Bosonogo, polunago derište, sa neuređenom, razbarušenom kosom i uplakanim očima, silno zakuca na vratima i doviknu me. Zatim, ne čekajući dok siđem niza stepenice, preskoči preko praga do nasred avlije i dreknu iza glasa:
— Umrla!
— Zar? — zapitam tek radi običaja, jer me ta vijest nimalo iznenadila nije i svaki čas sam je očekivao.
— Jes’ — odgovori. — I poručili su ti da odma’ dođeš.
Ne pogledavši me i ne sačekavši odgovora, opet preskoči prego praga i otrča dalje, uz čaršiju. Htjelo je zar, da i druge srodnike i prijatelje obavijesti o tome. Ne imajući vremena da i dalje gledam za njim, odmah se opremim i kroz mnoge krive i tijesne sokake pođem prijateljevoj kući koja je bila daleko, gotovo na drugom kraju varoši.
Išao sam lagano, vlačeći nogu za nogom. Nadao sam se da ću ograjisati na veliku i neobičniju žalost, pa sam želio da ograjišem što docnije. Znao sam kako će muž pokojnice, a moj drug i najbolji prijatelj Nikola Živičić, dočekati me, — premda se i on ovome nadao,
— pa sam se čisto bojao toga i kad bih mogao, pobjegao bih, da nikako ne budem blizu dok je ne sahrane ... Sinoć sam bio kod nje i tješio je kako će sve biti bolje, nego se misli. Ležala je u maloj, prizemnoj sobici, po čijim zidovima vidili se žućkasti tragovi vode, kad je kuća prokisavala, — na zakrpljenome dušeku, opkoljena sa tri strane tvrdim, pljesnivim jastucima, tobože da joj je lakše disati. Iznad dušeka kroz otvoreni prozor provirivale su nekolike bodljikave grane
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
