Početak dela
Vojislav Ilić
A kad zbrisa čelo znojno,
Reče tada Šojdin vojno:
— Ala, braćo, ala, druzi,
Duboki su ovi luzi,
Strahota je njima ići,
Jer nas može kurjak stići!
Kakav kurjak, ha boga mi,
Svog krvavog na nožu mi
Pušila b' mu s' zverska krv!
Čujte gore, čujte luzi,
Počujte me verni druzi,
Postanuće kurjak strv!
Treći junak mnogo manji,
Mnogo suvlji, mnogo tanji,
Al' nosina ipak duga,
Nadmašuje oba druga ...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
A kurjak je tada stao
Pa se slatko nasmejao.
oko 1872 god.
Tičica
Vojislav Ilić
Tičica
— TUMANSKI —
Otvorio sam tamnicu
Vazdušnoj robinji,
I pustih malu tičicu
Slobodi, rodbini.
I ona ode pevajuć',
U gore zelene,
Kô da se nebu dizajuć'
Moljaše za mene.
1. oktobar, 1879.
Razbojnička pesma
Vojislav Ilić
Razbojnička pesma
— PODRAŽAVANjE RUSKOJ NARODNOJ PESMI —
Oj ne šumi, majko, gorice zelena!
Ne uzbunjuj moju umorenu grud:
Željno čeka mene zorica rumena,
Da me vodi caru — na potonji sud.
I car će mi reći: — Ču li, gorski sine!
Istinu mi kaži što te pitam sad:
Dok si žrtve sekô, dok si blago tekô,
Jesi l'imô druga u gorici mlad?
A ja ću mu reći: — Care, kruno sjajna!
Kazaću ti pravo što me pitaš ti:
Osim gore tvoje i desnice moje,
Imao sam, dare, verna druga tri:
Prvi drug mi beše ponoć mračna, nema,
— Ona me je krila u crn pokrov njen —
Drugi verni drugar gavran mi je bio,
S njim sam uvek bratski razdeljivô plen;
A poslednji drugar beše oštra sablja —
Njom sam stekô blaga i junački glas;
Njom sam straha zadô na četiri strane,
Da zadrkti svako, kad se seti nas!
Oj ne tuži, majko, gorice zelena!
Ne uzbunjuj moju umorenu grud:
Željno čeka mene zorica rumena,
Da me vodi caru — na potonji sud.
(1. januar, 1880).
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
