Readnara

Zimsko jutro

Vojislav Ilić

  • Lektira · osnovna škola
  • Poezija
  • Jezik knjige: srpski
  • 1 strana

Zimsko jutro je lirska pesma Vojislava Ilića koja slika tiho zimsko jutro u srpskom selu. Kroz žive slike mraza, snega i budnog petla dočarava mir i lepotu prirode. Vredi je slušati zbog snažnog osećaja atmosfere i zvukova koji bude dan.

Poslušajte početak

Slušaj prvih 1 strana bez registracije Slušaj celu knjigu besplatno

Već imate nalog? Prijavite se i slušajte

Besplatno, uz besplatnu registraciju. Knjigu čita glas generisan veštačkom inteligencijom; tekst prati čitanje.

Ugradi na svoj sajt

Za nastavnike i škole: nalepite kod na sajt ili blog.

Ilustracija korice je generisana veštačkom inteligencijom.

Izvor teksta: sr.wikisource.org · Delo je u javnom domenu.

Zimsko jutro: lirska pesma — kratak sadržaj i tema

Književni rod i vrsta
lirika, pejzažna pesma
Mesto i vreme radnje
Selo u rano zimsko jutro.
Tema
Pesma opisuje mirno zimsko jutro u seoskom pejzažu: mraz, sneg, tišinu i prve jutarnje zvuke.
Ideja
U hladnom zimskom jutru pesnik otkriva lepotu, mir i sklad prirode.

Kratak sadržaj (otkriva kraj)

Pesma prikazuje zimsko jutro na selu. Jutro je; oštar mraz spalio je zeleno lišće, a tanak i beo sneg pokrio je polja, ravnice i nizak krov od trske. U daljini se gube breze, koje okružuju taman vidokrug. U selu vlada mir i još niko nije ustao. Samo je petao već budan: živo lupne krilom, pozdravlja zimski dan i zvučnim glasom remeti mir. Ponekad se čuje jasan zvižduk i težak, promukao glas: to lovac prolazi selom, doziva brze pse i poguren žuri u polje, pokriven belom koprenom. Svuda su pustoš i mir. Noćna kandila se gase, a svež jutarnji dah proleće kroz mirne doline; kad svojim studenim krilom dirne gole grančice, razlegne se blag šum. Pesma tako spaja slike i zvuke mirnog zimskog jutra.

Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.

Tekst dela

Zimsko jutro
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni
I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi
I kruže vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan — i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.
Il' katkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuk'o glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameći pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase —
A sveži jutarnji dah prolêće doline mirne,
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne.

Možda će vam se dopasti