Readnara

Amor na selu (1893)

Vojislav Ilić

  • Poezija
  • Jezik knjige: srpski
  • 16 strana

Amor na selu je pesma Vojislava Ilića u kojoj se antički mit o Amoru, bogu ljubavi, prepliće sa slikama srpskog sela. U mirnom selu, daleko od gradova, kravar hvata Amora, a pesma prati taj susret kroz žive slike jutra i seoske svakodnevice. Vredi je slušati zbog muzikalnog stiha, blagog humora i osećaja za detalj.

Poslušajte početak

Slušaj prvih 5 strana bez registracije Slušaj celu knjigu besplatno

Već imate nalog? Prijavite se i slušajte

Besplatno, uz besplatnu registraciju. Knjigu čita glas generisan veštačkom inteligencijom; tekst prati čitanje.

Ugradi na svoj sajt

Za nastavnike i škole: nalepite kod na sajt ili blog.

Ilustracija korice je generisana veštačkom inteligencijom.

Izvor teksta: sr.wikisource.org · Delo je u javnom domenu.

Početak dela

Vojislav Ilić

Amor na selu (1893)

1.

U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski pijani kravar uhvati jednoga dana Amora, božije dete...

Jutro je stajalo krasno,

I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno.

Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima

Da sveta nedelja sviće i praznik donosi njima.

A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama,

A on na polju zasta do samog seoskog hrama

I prekrsti se triput. Juče je odviše pio,

A noćas, za pakost opet, i san je čudnovat snio:

Kô odozdo, od mirnih polja vihor se nenadan diže,

Strašno prašinu uzvi i onda u selo stiže,

I ova bujica plaha, u mutnom vrtlogu svome,

Ponese kmeticu prvo, i posle pronese s njome

Šubaru opštinskog ćate, živine i ljudi mnogo.

On je napirô snagom, al' spasti nije se mogô,

Dok najzad izgubi smisô. Jedino posle se seća

Holuje i kmetske žene i njenih punačkih pleća.

I kravar pomenu Boga... Zatim se iskašlja jače,

Nastavak slušaj besplatno

Možda će vam se dopasti