„Događaj” je pripovetka Svetozara Ćorovića. Na Veliki četvrtak uveče, majstor Gligo, terzija, svraća u mehanu i, iako je nameravao da popije samo tri čaše, gubi račun. Priča je topla i duhovita slika ljudske slabosti i pobožnosti, vredna slušanja zbog živopisnog prikaza malog mesta.
Na Veliki četvrtak, uveče, vrativši se rastužen i rasijan iz crkve, majstor Gligo, terzija, svratio je malo u mehanu. Ražalilo se čovjeku slušajući u crkvi o stradanjima Hristovom, o njegovim patnjama i mukama, i jedva se mogao uzdržati a da i sam ne zajauče i ne zaplače zbog surovosti i nemilosrdnosti ljudske. Ražalilo mu se i steglo ga nešto u prsima od derta velika, pa nije znao ni šta bi drugo, nego da svrne u mehanu i da se malo potkrijepi rakijom. Idući mehani zarekao se bio da neće popiti nego samo tri čaše, bojeći se da ga piće ne uhvati i ne izvede iz krotosti i smirenosti bez kojih se na ovakav dan ne može; kad je prešao mehanski prag dometnuo je još dvije čaše, pa, biva, da na svaku ranu Hristovu dođe po jedna. Kašnje, sjedeći za astalom dometao je jednu po jednu, dok, napošljetku, nije izgubio račun, i gotovo kroz plač počeo moliti mehandžiju da donese toliko čaša, koliko ih je, otprilike, mogla napuniti Bogomajka svojim suzama, klečeći i jecajući pred krstom Hristovim. I tek negdje kod dvadesete čaše zaustavio se majstor Gligo, prekrstio se pobožno i krenuo kući, da se sa svojom Savkom još jedanput pomoli Bogu i da „u postu i molitvi” dočeka zoru, kao što to jednom dobrom i bogobojažljivom Hristjaninu i dolikuje.
Stupivši na avliska vrata majstor Gligo osjeti miris tamjana, koji se razlijevao po svoj kući pa skide kapu i ponovo se prekrsti. Zatim onako gologlav uljeze u sobu, prekloni se prema ikoni, pred kojom je gorilo kandioce i obasjavalo Isusa u naručju Bogorodičinom, metanisa dva-tri puta i sjede na jedno sanduče, ispod pendžera. Tada se maši
Readnara
