Bratoubica je roman Milutina Ilića. Početak nas uvodi u noćno druženje na kojem se pripovedaju jezive zgode i razgovara o vampirima, vešticama i duhovima; jedan od pripovedača, gazda-Svetislav, potom započinje priču iz svoje prošlosti. Delo je zanimljivo kao primer srpske pripovedne proze s elementima fantastike.
Bilo je već duboko u noć zašlo a nas se nekolicina još zadržasmo kod gazda- Todora, pijuckajući i razgovarajući se. Gazda-Todor je stari naš prijatelj, bogat gazda i čuven u okolini sa svoga poštenja, u koliko on, u toliko više njegova domaćica, koja nas je u ovoj prilici sa zadovoljstvom posluživala. Rekoh: bilo je duboko u noć zašlo, ali — kao što je poznato — stari drugovi, koji se slučajno sastanu, teško se rastaju. Pošto smo se zadovoljili pretresanja raznih „životnih“ pitanja, započesmo pripovedati svaki iz svoje prošlosti po nešto, što je koji preživeo. Bilo je očigledaca strašnih događaja: paljevina, aranja, ubijstva i. t. d. Čule se između nas, kao prostih ljudi, i pripovetke o raznim „utvarima“ — daleko im lepa kuća! — tek često se u pripovedanju čula reč: vampir, veštica.
„Znate šta je!“ — reče gazda-Svetislav — ja ne verujem u veštice i vampire, ali verujem u — duhove. Možda vam ovo izgleda malo smešno ali — tako je! Ovo, što ću vam pripovedati, desilo se pre nekoliko godina. Poznato vam je, da sam sasvim slučajno postao trgovac a za tim ovo, što jesam t. j. čovek, koji se ničim drugim ne bavi, osim da mu se prihodi od njegova imanja uredno šalju. U ono doba, kad se počinje moja pripovetka, bio sam prost učitelj u selu N. Učio sam pre toga bogosloviju i mislio, da se zađakonim, a u mesto toga postadoh učitelj.
Kao učitelj mislio sam
da se oženim i zapopim a u mesto toga postadoh trgovac i to kao što vidite i danas — neženjen, mator bećar. Tako to u svetu biva ali o tome drugi put! Glavno je ovo: još kao đak u bogosloviji slušao sam raznih pripovedaka o vešticama i vampirima ali nisam mogao nipošto verovati. Ne bejah sujeveran. Sve što mi se sa ubeđenjem tvrdilo, valjalo je i dokazati a dokaza mi niko nije mogao podneti. Kad
Readnara
