Početak dela
Branislav Nušić
Tuđinče (dramolet u jednom činu)
Branislav Nušić
Tuđinče (dramolet u jednom činu)
Branislav Nušić
Tuđinče
Komad u jednom činu
L I C A:
MLADEN
Branislav Nušić
Tuđinče (dramolet u jednom činu)
Branislav Nušić
Tuđinče
Komad u jednom činu
L I C A:
MLADEN
Branislav Nušić
Tuđinče (dramolet u jednom činu)
Mala seoska kuća, na kojoj su vrata širom otvorena. Pred kućom niska klupa, a iza kuće polomljena kola i stog šaše. Prema kući trap pokriven zemljom, vratima okrenut kući. Dvorište je ograđeno vrljikama, iza kojih se vidi seoski put.
I
MLADEN (Star seljak, čisto odeven. On slazi putem, pa se ustavlja na vratnicama): Boso, o, Boso!
BOSA (Iz kuće): Čujem!
MLADEN: Izađider!
BOSA (Javlja se na kućnim vratima, mlada i naočita žena): Evo me, ’čaMladene!
MLADEN: Ja pođo’ na stanicu.
BOSA: Ako, baš ti hvala!
MLADEN: Samo, ako će doći?
BOSA: Doći će, kmet mi jutros reče.
MLADEN: Ama on reče i za juče i za prekjuče. Danas treći dan kako slazim.
BOSA (Pouzdano): Danas će doći!
MLADEN: Može i doći!
BOSA: Srce mi kazuje.
MLADEN: Koliko reda radi, da te pokanim; al’ znam već, nećeš na stanicu?
BOSA: Ne znam! Šta ti veliš: kako me ti učiš?
MLADEN: Pa... kako da ti kažem...
BOSA: Htela bih ja! Zar posle četiri godine čovek mi se vraća iz vojske, a ja da ga ne dočekam? Sramota od sveta! Pomela sam rano jutros i prestavila, i opremila se, pa kad dođe vreme a ja tako... ne znam. A tako i juče i prekjuče.
MLADEN: Jes’ nekako...
BOSA: Velim, bolje ovde, bolje da ostanem. Bojim se biđe tamo sveta, a
ne znam...
MLADEN: Gotovo ostani!
BOSA: Ako baš zameri, a ti mu reci: za poslom je, nije mogla kuću da ostavi, tako nešto. Umećeš ti, 'ča Mladene? (Čuje se iz daljine zviždanje lokomotive).
MLADEN: Ene! Je l’ zviznu?
BOSA: Jes’!
MLADEN: E da pođem ja!
BOSA: Požuri, tako ti Boga, da ga ne predusretne ko drugi te da mu što kaže. Znaš kako sam te molila!
MLADEN: Ne brini ti! (Ode).
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
