Početak dela
Gušanac
Pisac: Branislav Nušić
Nema starijega Beograđanina koji ne pamti kafanu "Gušanac". Ona je vec zbrisana sa lica zemljinog, ali je njen trag tako dubok da će vam i danas svako ukazati na ono mesto gde je ta kafana nekada bila i nazvati novu kafanu, koja se tamo diže, starim imenom.
"Gušanac" je bio u onoj kratkoj ulici koja od raskršća UzunMirkove i Kralja Petra ulice vodi do gradske kapije. Nema na tome prostoru ni nekoliko kuća, pa ipak svaka od njih ima čitavu istoriju. A nije ni čudo, jer ta uličica, koja je danas pred gradskom kapijom, bila je stalno pred ustima gradskih topova, te gotovo i svaka stopa na tome malome prostoru mogla bi imati svoju istoriju.
U toj uličici i danas postoje dve kuće, koje su i nekad postojale i o kojima vredi kazati što, kad se već u toj okolini nalazio. Jedna je od tih kuća današnja Realka (danas Pedagoški muzej), a drugo kuća gde je nekada bio dugo godina Trgovački sud.
Realku je zidao Cvetko Rajović i, kako je ta kuća bila najbliža turskim topovima, a međutim, za ono doba veoma ugledna, uselio se odmah u nju engleski konzulat (30. januara 1860. godine). Docnije tek, posle bombardovanja, uselila se tu Trgovačka škola, poznije Realka, koja je sve do danas tamo.
Trgovački sud, najpre talijanski konzulat, zatim bugarska agencija, čuvena je kuća Vučićeva. Tu je Vučić proživeo i svoje poslednje dane. To je ona dvospratna kuća odvojena od "Srpskoga kralja" Car-Uroševom ulicom i od "Gušanca" Rajićevom ulicom. Danas ta zgrada pripada, kao zadužbina, Ministarstvu prosvete i u njoj je smešten dom studentkinja.
Kada 1858. godine Svetoandrejska skupština skrha silu sovetsku, a
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
