Beogradski hanovi Branislava Nušića esejistički su zapisi o hanovima kao svratištima za putnike i trgovce. Prate njihovo poreklo na Balkanu, pominjanje u starim izvorima i putopisima, te osvetljavaju svakodnevni život i trgovinu u starom Beogradu. Vredi ih slušati radi slikovitog uvida u prošlost grada.
Hanovi kao ustanove gde odsedaju putnici, mada nose tursko ime, nisu ustanove koje su nam doneli Turci. Oni su je zatekli na Balkanu, jer hanovi se pominju još u srednjem veku ako ne i ranije. Za znameniti
Kuršumli-han u Skoplju, koji još i danas postoji, ruski pisac
Jastrebov misli da je još za doba cara Justinijana. Uostalom, hanovi se pominju i u Dušanovom zakoniku u kome su propisane dužnosti handžije prema putniku. Hanove opisuju i svi stariji putopisci po Balkanskom poluostrvu. Jedan od najstarijih opisa je onaj sveštenika Stevana
Gerlaha koji prati na putu za Carigrad carskoga poslanika Davida
Ungnada 1573. godine. Gerlah u svome putopisu zadržava se baš na beogradskim hanovima i veli da u Beogradu ima četiri ili pet kamenih karavan-seraja, od kojih je osobito lep Mehmed-pašin koji se sastoji od tri odeljenja. U prvom je lep i dug bezisten i dvorana trgovačka koja ima s obe strane dućane. Drugo odeljenje ima u dva kata mnogo sobica, gde stanuju strani trgovci koji ovamo donose i prodaju svakojaku robu. Treće odeljenje sastoji se od velikog dvorišta i velike konjušnice. Češki plemić Vaclav Budavec, koji je 1577. godine pratio austrijskoga poslanika Hincendorfa u Carigrad, opisuje jedan carigradski han (Karavaj-seraj) koji je turska vlada stavila na raspoloženje austrijskom poslaniku. Bio je u pravom Stambolu - veli u opisu Budovec - na Konstantinovu trgu; međutim su ostali poslanici stanovali u Galati, preko Zlatnog roga. Spolja je izgledao (han) kao nekakav gradić. S ulice su pri zemlji bili zanatlijski dućani i radionice. Na vratima je stajala straža, jedan čauš i četiri janičara.
Kad se uđe na vrata, stupalo se u prostranu četvorouglastu avliju, rđavo kaldrmisanu. Pri zemlji se svud uokolo nalazili na svod arovi za sto i više konja. Na prvom boju od avlije se nalazio lep trem s mnogobrojnim stubovima i moglo se po tom tremu prvim bojem obići oko cele avlije. Iz toga se trema ulazilo u četvrtaste sobe koje su sve bile široke i dugačke po dvadeset stopa. Svetlost je u te sobice dolazila ili s ulice ili iz trema kroz okna rif visoka. Iznad svake
Readnara
