Pripovetka Hajduci Branislava Nušića nastala je iz autorovog detinjstva. Prati dečake koji se igraju hajduka i doživljavaju male pustolovine. Topla priča o detinjstvu i mašti.
U jednoj varoši na obali Dunava, na okolnoj poljani s hrastovim stablom i u obližnjoj planini, u vreme piščevog detinjstva.
Tema
Dečaci iz male varoši, predvođeni nestašnim Čedom Brbom, iz igre i želje za junaštvom odlučuju da se odmetnu u hajduke; beg od kuće ih suočava s glađu, strahom i stidom i vraća ih porodici i školi.
Ideja
Hajdučke igre, beg od roditelja i odbacivanje dužnosti vode samo muku, sramotu i kaznu; prava vrlina nije odmetanje od kuće i škole, već poštovanje roditeljske brige i rada.
Glavni likovi
pripovedač — Dečak koji priča priču o sebi i drugovima, ne voli školu i često izvlači batine zbog sitnih nestašluka, ali je osećajan i vezan za dom.
Čeda Brba — Bivši gimnazijalac i pekarski šegrt, fizički najjači i najnestašniji dečak, vođa družine koji se hvali junaštvom i pokreće odlazak u hajduke.
Žika Dronja — Vredan ali zaboravan i rasklimatan dečak, čije knjige i odeća uvek izgledaju pocepano i umrljano mastilom.
Mile Vrabac — Školski drug koji često trpa ruke u džepove i gricka mrvice, a nadimak je dobio kad nije skinuo kapu svešteniku.
Sima Gluvać — Dečak koji se u školi pravi gluv kad ne zna lekciju i zbog prevare je udaljen iz gimnazije.
Mita Trta — Dobrodušan ali izrazito lenj dečak, kome je teško i da ustane i da govori, pa odgovara kratko i nevoljno.
Laza Cvrca — Najmanji i najveseliji u društvu, koji ume da nasmeje drugove, a u školi od straha počinje da muca.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pisac obećava deci priču iz svog detinjstva. Grupa dečaka se okuplja na hrastovom stablu kraj Dunava. Pripovedač opisuje drugove: Dronju, Vrapca, Gluvaća, Trtu, Cvrcu i sebe, a nedeljom dolazi Čeda Brba, bivši đak i pekarski šegrt, sklon tuči i izmišljanju junaštva. Čeda na vašaru izazove rusvaj pustivši krupnog ovčarskog psa na osedlano kuče koje jaše dresirani majmun. Hvali se kako je pobedio snažnog Matamutu, iako je zapravo izmislio megdan. Potom odlučuje da ode u hajduke i nagovori drugove. U starom mlinu održavaju hajdučki sastanak, biraju Čedu za harambašu i kunu se na grobu Makse Žabe. Cvrca ne dođe na zakletvu jer ga otac istuče i zaključa mu cipele i pantalone. U zoru beže iz kuća u planinu. Tamo ih snađu glad, žeđ, hladnoća i noćni strah; sprijatelje se s magarcem i ne uspevaju ništa da opljačkaju. Seoski pandur ih pronalazi, privodi u selo i zatvara u svinjac. Sutradan ih sprovodi prema varoši; pred okupljenim svetom očevi ih na drumu prebijaju. Škola ih udaljava s pravom polaganja ispita, a Čeda se posle sramote zapošljava kod opančara. Drugovi se posle dve nedelje ponovo sastaju na stablu i zavetuju se da nikad više ne pominju hajdukovanje.
Motivi
Dečačka igra i mašta — Dečaci se okupljaju na hrastovom stablu, igraju se, maštaju o junaštvu i vode bezbrižne razgovore, što pokazuje svet detinjstva iz koga polazi radnja.
Hajdučko junaštvo — Čeda Brba i drugovi zamišljaju hajduke kao slavne junake i žele da i sami postanu strah i trepet, zbog čega se odlučuju na odmetanje.
Beg od kuće — Napuštanje roditeljskog doma i školskih obaveza pokreće zaplet i odvodi dečake u planinu, gde ih čeka surova stvarnost.
Glad i strah — U planini dečaci doživljavaju glad, žeđ, hladnoću i noćni strah, čime se ruše njihove iluzije o hajdučkom životu.
Roditeljska briga i kazna — Majke pate i brinu za odbeglu decu, a očevi ih na drumu kažnjavaju batinama, pa dečaci shvataju vrednost doma i roditeljske brige.
Sramota i povratak — Javno prebijanje, isključenje iz škole i podsmeh okoline vraćaju junake stvarnosti, a zavet ćutanja zatvara njihovu hajdučku epizodu.
Važni citati
„– Ja sam, braćo, rešio da idem u hajduke.”
Ova rečenica otkriva Čedinu odluku koja pokreće celu dečačku avanturu i glavni sukob u delu.
„– Pfuj, kukavice jedne! Zar nema međ’ vama ni jednoga junaka, koji je kadar poći sa mnom u hajduke?”
Njome Čeda izaziva drugove i otkriva kako se dečačko poimanje junaštva pretvara u pritisak da pođu u hajduke.
„– Živela epidemija! – kliknusmo svi u jedan glas, pa se u trk otisnusmo niz ulicu kako bi’ što pre stigli kući da bacimo knjige.”
Ovaj citat duhovito prikazuje dečački odnos prema školi i njihovu laku zanesenost svakom prilikom za slobodu od obaveza.
„– Predaj se ako ti je mila glava na ramenu!”
Čedin komični obračun s magarcem pokazuje raskorak između hajdučke samouverenosti i smešne stvarnosti njihovog junaštva.
„I, evo, ja otkupljujem datu reč.”
Pisac njome objašnjava nastanak priče i njen vaspitni okvir namenjen dečici.
Pitanja i odgovori
Kako je Čeda Brba dobio nadimak i kakav je bio kao đak?
Na pismenom zadatku se potpisao kao „Čeda Brbić“, pa ga je učitelj pitao je li mu se deda zvao Brba, i od tada su ga svi zvali Brba. Bio je najjači u razredu, ali nije učio, stalno je pravio nestašluke i na kraju je isteran iz gimnazije, pa je otišao u pekarske šegrte.
Zašto dečaci beže u planinu i šta ih tamo dočekuje?
Poverovali su Čedi da će kao hajduci postati slavni i strašni, pa iz želje za junaštvom i slobodom napuštaju kuće. U planini ih umesto slave dočekuju glad, žeđ, hladnoća, noćni strah i potpuna nemoć, pa se sprijatelje s magarcem i ne uspevaju ništa da opljačkaju.
Kako se završava hajdukovanje i kakva je sudbina dečaka posle povratka?
Seoski pandur ih pronalazi, zatvara u svinjac i sutradan sprovodi prema varoši, gde ih na drumu pred svetom očevi prebijaju. Škola ih udaljava s pravom polaganja ispita, Čeda se zapošljava kod opančara, a ostali se posle dve nedelje sastaju na stablu i zavetuju se da nikad više ne pominju hajdukovanje.
Koji su ključni motivi dela i kako oni nose poruku?
Javljaju se motivi dečačke igre i mašte, hajdučkog junaštva, bekstva od kuće, gladi i straha, roditeljske brige i kazne, te sramote i povratka. Kroz njih se pokazuje da odbacivanje dužnosti i beg od roditelja vode muku i sramotu, a prava vrlina je poštovanje roditeljske brige i rada.
Kakva je vrsta i stil ovog dela i po čemu se to prepoznaje?
To je humoristička priča za decu, ispripovedana u prvom licu, s mnogo duhovitih opisa, dijaloga i preterivanja. Prepoznaje se po vedrom tonu, dečačkoj perspektivi i ironičnom odmaku pripovedača koji i sam učestvuje u događajima i kasnije ih sa osmehom prepričava.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Branislav Nušić
Hajduci
Pođoh jednom svome prijatelju da ga posetim, ali ne zatekoh tamo ni njega ni njegovu gospođu, već njihovu dečicu. Sela deca na kućni prag, čitaju neku knjigu i smeju se. Uzeh da vidim i iznenadih se kad videh da čitaju jednu od mojih knjiga, koja nije nikako namenjena deci. Istrgoh im knjigu iz šaka uz reči:
– Ovo nije za decu, ovo ja nisam napisao za vas!
– E, pa vi napišite nešto i za nas! – reći će mi dečica.
– Dobro. Dajte mi reč da ovo nećete čitati, a ja vam dajem reč da ću napisati nešto za vas.
I, evo, ja otkupljujem datu reč. Pružam dečici knjižicu koja ih može utoliko više zanimati ako im kažem da ova priča nije potpuno izmišljena, već da sam je ja, u svome detinjstvu, odistinski preživeo, a to će reći da ova priča opisuje život dece koja su današnjim danom čitaocima dedovi.
Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemu nasmejati. Najviše možda meni.
Ja ću se tome njihovom smehu radovati, jer dečiji smeh je najveća radost starosti.
Readnara
