Readnara

Sviračica

Milorad Popović Šapčanin

  • Pripovetke
  • Jezik knjige: srpski
  • 11 strana

Pripovetka „Sviračica“ Milorada Popovića Šapčanina pripada srpskoj književnosti 19. veka. Otvara se živom raspravom o društvenim razlikama, milosrđu i jednakosti među ljudima. Vredi je slušati zbog slikovitog dijaloga i pogleda na tadašnje društvo.

Poslušajte početak

Slušaj prvih 5 strana bez registracije Slušaj celu knjigu besplatno

Već imate nalog? Prijavite se i slušajte

Besplatno, uz besplatnu registraciju. Knjigu čita glas generisan veštačkom inteligencijom; tekst prati čitanje.

Ugradi na svoj sajt

Za nastavnike i škole: nalepite kod na sajt ili blog.

Ilustracija korice je generisana veštačkom inteligencijom.

Izvor teksta: sr.wikisource.org · Delo je u javnom domenu.

Početak dela

Sviračica

Pisac: Milorad Popović Šapčanin

Sviračica

— Vaši su čudnovati pojmovi o društvu! viknuće jedan mladić gomili odličnoga muškoga i ženskoga društva, koje se spuštaše niz kamene stepenice kod saborne crkve dole k Savi.

— A, molićemo, kakvi su vaši? upitaće ga jedna gospa u srpskom odelu.

— Eto kakvi su: da vi skinete vaše biserno tepe s glave, pa da ga date ovoj sirotinji, što mimo nas prolazi.

— Hvala lepo! osmehnu se ljutito gospa u srpskom odelu.

— Da ih dade ovim piljaricama zemunskim? prihvati malo izazivljivo drugi gospodin s naočarima u crnom povisokom šeširu.

— A hoćeš li im dati ti taj tvoj sahatić s pozlaćenim lančićem, slatki moj dilbere?

— A zašto ne?

— I tvoju kuću, Bogiću, i ono malo njivice u selu što je nisi stekao ti sa tvojim glatkim rukavicama i uglačanim cipelama? Hajde ćuti, svi ste vi smetenjaci božji što vas je god.

— Ja se ograđujem protiv takih reči, preseče mu govor nezadovoljan

Bogić i poče izmicati po stepen dva napred.

— Lakše, lakše, lepi moj!... Tako se to ne apostoliše za sirotinju.

Dole to moderno ruho, pa gologlavi i bosi, gladni i žedni, propovedajte misao savršene jednakosti...

Nastavak slušaj besplatno

Možda će vam se dopasti