Sanjalo

Početak dela

Milorad Popović Šapčanin
Sanjalo

Milorad Popović Šapčanin
Sanjalo
ROMAN

Milorad Popović Šapčanin

Sanjalo

Već je dva puta neko lupnuo štapićem pred školskim vratima, pa i nakašljao se, ali mu se niko iznutra nije odazvao. Vatra je na ognjištu gorela, ali u kuhinji nigde nikoga. Tek kad se i po treći put čula malo jača lupa, trgne se učitelj Maksa u svojoj maloj sobici, ostavi

Plutarha, kojega je dotle pažljivo čitao, metne zalogu kod Aleksandra kralja makedonskog, skine naočari i spusti knjigu, pa onda priđe k sobnjim vratima i otvori ih.

Pred njim je stajao jedan stasit, ličan seljak, koji držaše za ruku svoga sinčića, koji pod pazuhom imađaše bukvar.

— Dovedoh ti dete, učitelju, da i njega učiš sa ostalom decom. Zdravo je, kao jabuka — gledni ga samo! Jedva sam ga oteo od Petrije. Mati, kao mati, da joj je neprestano da pilji u svoju dečicu.

— Hm! prihvati učitelj Maksa, a koliko mu je godina? Znaš, po zakonu...

— Kad je ono Morava potopila selo, onda se rodilo, pa sad računaj. Ja bih rekao da mu je punih sedam.

Učitelj još jednom odmeri očima dete od glave do pete, otvori svoju malu, okruglu burmuticu, ponudi nekoliko puta svoj razmaženi nos, mahinalno ga ubriše dva tri put plavom maramom, pa onda pozove oca i sina u školu, sede za plavi školski sto, izvuče iz fioke upisni

Nastavak slušaj besplatno