Početak dela
Monah
Pisac: Milorad Popović
Šapčanin
Monah
I
Planina se k nebu vije,
U dubravi svečan mir,
Iz kamena voda bije,
A kod vode manastir.
Ćelije su stare, male
Tu boravi crni klir.
Na prozoru mlađan kale
Gleda stenu, dubok vir.
Za brdom su crni dusi,
Burno more, lukav svet,
Paklen-strasti lom i trusi,
Otrovan je svaki cvet.
Kako pokoj dušu krepi,
Pa kako je sladak hlad!
Od prelasti, oče lepi,
Zaklanja te tvrdi grad.
I opet ti suzno oko;
Zašto plačeš, ne znaš sam?
Pogled bludi na široko,
A u srcu bukti plam!
Mraci slaze, sunce seda,
Zatvorio prozor svoj,
U gospoda Spasa gleda:
„Tvoj sam vojnik, Bože moj!”
II
Šta li bi srce htelo,
Šta li mu duši godi?
Žarko je sunce selo,
Po vrtu kale hodi.
Granje je toplo, mirno;
Zahladak cveće njiše,
Prstom ga nije dirn’o,
Al’ suzu s oka briše.
Ne briši kaplje male,
Taj neba darak lepi,
Rosicu božju, kale,
Što cvetak-dušu krepi.
Ne čini delo verno
Ko iz se Boga goni:
Prikloni glavu smerno,
Večernja eno zvoni!
III
Inoci skromno hode,
Blažen im sveo lik;
Pred njima otac stari,
Iguman Kalinik.
Kampana s pirga zvoni,
Pozdravlja sveti zbor;
Srdit iguman pita:
A kamo Nikanor?
„Prosti mu, oče sveti!” —
Ikonom stari moli —
„On bratstvo celo ljubi
„I crkvu svetu voli.
„Velenja tvoja sluša;
„S podviga, skrušen, sven’o;
„U vrtu srce kuša
„I krha telo „breno”.[2]
„ „Poslušnost, od iskoni,
„ „Monaštva kanon prvi!
„ „Monaški legioni
„ „Pred njim su tleni[3] crvi!
„ „Kaznit’ uporstvo drsko
„ „Dužnost je žezla moga
„ „U ime oca Save
„ „I Mirotočivoga![4]
„ „Dosta mi greha svoga,
„ „Našta i breme tuđe? ” „
Tako iguman strogi,
Pa u hram sveti uđe.
IV
Sjaj večernji na vrh brega gori,
Povetarac mirno zavijori,
Sa večernjom, s kaluđerski glasi,
I poslednja rumen se ugasi.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
