Sumnjivo lice je komedija Branislava Nušića o malom mestu u kojem vlasti, obuzete strahom, u ljudima oko sebe vide opasnost. Kroz humor i satiru prikazuje se birokratija koja preteruje u sumnji i stvara zabunu, pa je delo zanimljivo kao duhovit pogled na činovničku sujetu i ljudske slabosti.
Sumnjivo lice: drama — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
drama, komedija
Mesto i vreme radnje
Radnja se zbiva u doba naših očeva, u jednoj pograničnoj palanci.
Tema
Sreski kapetan i njegovi činovnici u pograničnoj palanci dobijaju poverljivu depešu o sumnjivom licu koje nosi antidinastičke spise; u lovu na to lice hapse mladog apotekarskog pomoćnika koji je zapravo tajni verenik kapetanove ćerke. Komad satirično prikazuje birokratiju, zloupotrebu vlasti i malograđansku sredinu.
Ideja
Kroz satiru o birokratiji Nušić pokazuje da sumnjivo lice nije mladić, nego vlast koja iz lične koristi i straha izmišlja krivicu, zloupotrebljava položaj i gazi pravdu.
Glavni likovi
Jerotije Pantić — Sreski kapetan u pograničnoj palanci; sujetan, koristoljubiv i plašljiv, otvara tuđa pisma i želi unapređenje, pa izmišlja krivicu uhapšenom.
Anđa — Jerotijeva žena, malograđanska i uplašena, brine za ćerkinu udaju i ugled porodice.
Marica — Jerotijeva i Anđina ćerka, odlučna i zaljubljena u apotekarskog pomoćnika Đoku, spremna da se odupre roditeljima.
Đoka — Mladi apotekarski pomoćnik, Maricin tajni verenik, stiže u palanku i biva uhapšen kao sumnjivo lice.
Vića — Sreski pisar, koristoljubiv i osvetoljubiv, želi da se oženi Maricom i zloupotrebljava istragu kad sazna da ga ona ne voli.
Žika — Sreski pisar, nemaran i ciničan, često mamuran; na kraju predlaže kapetanu kako da izbegne bruku.
Milisav — Sreski pisar, bivši podnarednik, pravi plan za hvatanje sumnjivog lica i vodi zapisnik.
Aleksa Žunjić — Sreski špijun, bivši žandar, obilazi varoš i javlja da je mladić stigao u hotel 'Evropu'.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
U pograničnoj palanci sreski kapetan Jerotije Pantić dobija poverljivu šifrovanu depešu od ministra unutrašnjih dela da se u srezu krije sumnjivo lice koje nosi revolucionarne i antidinastičke spise. Sa pisarima Vićom, Žikom i Milisavom pravi plan da ga uhvati; špijun Aleksa javlja da je u hotelu 'Evropi' stigao mlad neznanac koji ne izlazi iz sobe. Kapetan okleva jer se plaši, ali činovnici opkole hotel i uhapse mladog Đoku, apotekarskog pomoćnika. Kod njega nalaze privatne stvari i pismo koje otkriva da je Đoka tajni verenik kapetanove ćerke Marice; Marica je odlučna da se uda za njega, dok roditelji žele Viću. U pismu Marica grubo opisuje oca i Viću. Vića se naljuti i odlazi, a kapetan ostaje u neprilici jer je već telegrafisao ministru da je uhvatio zlikovca. Stiže ministrova depeša: pravo sumnjivo lice uhvaćeno je u ivanjičkom srezu, a uhapšenog Đoku treba sprovesti u Beograd sa svim spisima. Žika savetuje kapetana da blagoslovi Maricu i Đoku i da zajedno s njima ode u Beograd kako bi se izvinio pred ministrom; kapetan prihvata taj predlog.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Sumnjivo lice
Branislav Nušić
Sumnjivo lice
Komad Sumnjivo lice pisan je pre četrdeset više godina, i nosi na sebi pun otisak onih uticaja koji su tih godina preovlađivali, i pod kojima se u našoj književnosti izvršio proces preobražaja romantizma u realizam. Od ruskih pisaca, kojisu tada bili najpopularniji, Černiševskog, Turgenjeva i
Gogolja - prvi je bio omiljeni pisac novih ljudi, sledbenika
Svetozara Markovića; Turgenjev je postao ljubimac književno inteligentne publike, koja se do tada zadovoljavala
Brankovićevom" i Đurinim "Srpskim čobančetom"; a Gogolj je bio pisac cele tadašnje omladine, koja se njime oduševljavala zbog njegove oštre satire, naročito one koja se odnosila na rusku birokratiju. U Gogoljevim tipovima omladina je videla onu našu birokratiju koja je zaostala iz prvih dana građenja države i koja je, doduše, već tada izumirala, ali još uvek beležila jasne tragove u našem javnom životu. Milovan
Glišić, najneposredniji učesnik Gogoljev i najizrazitiji predstavnik realističkog pravca, bio je ujedno i najpopularniji pisac, kao što je Gogoljev Revizor bio najomiljenija lektira omladine. Ispod takvoga snažnoga uticaja teško je bilo izvući se, a komediografu utoliko teže što je tadašnje naše društvo, najpre birokratija, bila tako istovetna sa onom iz Revizora, da se Gogolj zamalo pa mogao smatrati našim domaćim piscem. Pod tim su velikim uticajem Gogoljevim svi moji komadi pisani osamdesetih godina - Narodni poslanik, Protekcija, a na prvom mestu i najviše Sumnjivo lice koje će svakojako i umnogome podsetiti na Revizora. Na mome originalnome rukopisu ovoga komada čak i ne piše "komedija u dva čina" kao što je to docnije na
Readnara
