Početak dela
Srpska božićna
legenda
Dragutin Ilić
Srpska božićna legenda
Još se nije zapamtila onakva zima, kao što beše pre devedeset i toliko godina, kada ono u Beogradu vladahu Turci i njihove dahije, te ni jedan Srbin ne smede od turske napasti ni pomisliti, ...
...da proslavi Božić ovako slobodno i veselo, kao mi danas.
Stegla zima, da puca drvo i kamen. Suh, sipavi sneg čisto se ledi pod nogama, a gusta magluština nikako da se odigne, već se čisto sabila, pa se ni prst pred očima ne vidi. Ptičice se šćućurile u gnezda, pa ni kljunića da promole, a ako se koja i usudi da samo proleti, ukoče joj se krioca, pa tek iz one magle padne smrznuta na zemlju. Stegao mraz, pa ne da ni deci da iziđu do prvoga izbreška, da se na svojim sančicama prosanjkaju. Po neko tek samo otškrine vrata i promoli glavu napolje, a mraz tako jako uštine za nos, da brže bolje zalupi vrata pa sa pomodrelim nosićem bež' na topli banak.
Krivo deci što ne smeju napolje, a evo za koji dan i Božića, pa ako i on dođe u maglenoj bundi, onda od sankanja ni pomena. Trajalo je tako poduže, a kad osvanu Badnji Dan, popusti mraz, magle se digoše, a jasno se sunce nasmeja na pravoslavnu dečicu, te ova veselo pojuriše, da nadoknade što su dosada izdangubila.
Nego Srpčići su morali birati za igru uvek takva mesta, kako bi bila podalje od Turića, a opet što bliže svojim kućama, te da za vremena uteknu, ako ih Turići povijaju. U srpskim mahalama išlo je još koje kako, ali tamo, gde su srpske kuće bile blizu turskih ili izmešane,
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
