Početak dela
Dragutin Ilić
Otmica
Dragutin Ilić
Otmica
ŠALA S PESMAMA U JEDNOM ČINU
L I C A:
RADOJE, gardist redov
STANOJKA, sestra njegova
BABA-ANĐA, tetka njihova
MALIĆ PAVLOV, seljak
MILICA, drugarica Stanojkina
NOVAK, njen otac
Četiri momka, svati, čauš, kraljice. - Događa se u Roganovcima, selu sreza levačkog okruga jagodinskog.
(Scena predstavlja brdovitu okolinu, većinom šumom obraslu. Gde gde vidi se na kakvom izbrešku po koja kuća. Na sceni, s leva, kuća sa doksatom, iza koje se vidi šljivik. Pred kućom baštica sa raznim cvećem. Sa sokaka ograda).
Dragutin Ilić
Otmica
POJAVA I
STANOJKA (bere cveće i spleta ga u kitu, peva):
Podunuše tihi vetri
IZ baštice, sa ružice,
Pod ružicom moma mila.
Nad njom sanak širi krila.
Nju mi dragi iz sna budi,
Međ oči je njene ljubi:
„ustaj, ustaj, devojčnce,
Hoće sunce da ograne.
Tvoje lnce da preplane!
No pogledaj u visine
Kako golub širi krila
A sa njime eno leće
Golubica, bela, mila.
E, tako ćeš i ti dušo
Ostaviti dvore svoje.
Kao gnjezdo golubica,
I u dvore doći moje.i
Još ovaj karanfil, što tako lepo miriše. Gle, gle! pa i ovaj pupoljak ruže! Kako je lepo promolio svoju glavicu, kao da hoće da mi kaže:
„uzberi i mene!“ Hoću, hoću, ružo moja! Uzabraću te da tobom nakitim moga brata Radoja. Na njegovim grudima miriši, u prkos onima, koji mu zavide što se u njega zagledala lepa Milica. Samo neka on dovede nju u kuću, pa eto n meni prosilaca. Eto moga dragana, moga Miloja, da me isprosi! I sinoć mi je kazao: „vidiš, Stanojka, ono imade još devojaka u selu; ama kao ti, nikako! Ono — veli — i one se mogu dopasti, ama ti ležiš, eto. ovde! Baš ovde! (pokaže rukom na srce i smeje se veselo): ha, ha. ha ! On mene voli! Baš me voli ! I na prelu, kad se mi, devojke, u veče, iskupimo, da predemo, a on mi istrgne iz ruku preslicu pa utekne u mrak. Zabadava ja njega dovikujem: „more Miloje,
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
