Istočnjački roman Dragutina Ilića iz 1921. Radnja je smeštena u Indiju, gde pratimo gurua Ramasvamija u manastiru Nevriti-Marlo pod Himalajima. Za slušaoce koji vole mističnu atmosferu i duhovne teme.
Stasiti guru — Ramasvami, omotan u beli musulinski plašt i pod belom kao sneg čalmom, što se obavijaše oko čela prosvetljenoga, izgledao je na tajanstvenoj mesečini još protegljastiji i proziran, te se činilo kao da njegova figura i ne stoji na zemlji već u prozračnoj noći lebdi. Izbrijano, čisto i smaglo lice njegovo, sa očima duboko tamnim, u kojima se ogledala oštra pronicavost proročanskih zenica i detinjska samovera, izazivaše mistički utisak na čoveka ne od ovoga sveta. Naročito njegova nemenljiva fizionomija, što odavaše raspoloženje dubokog spokojstva prema svemu što se u vidljivu svetu događa.
On je stajao na širokoj, peskom utapkanoj stazi, između razgranatih drvoreda, što vođaše kroz prostranu, lepo uređenu baštu manastira
Nevriti-Marlo [Put Povratku] i duboko zamišljen posmatrao široko mesečevo kolo što se iskradalo iza Himalajskog Hrbata i, provirujući kroz čestare kedrove gore, doticalo svojim avetastim zracima manastir i pozlaćene rogove vola na kome jahaše bareljefna figura boga Sive i žene mu, Sakti, koja seđaše za njim.
Zanet mislima nije osetio kada mu se približih. Nekoliko
Readnara
