Možda spava: lirska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
- Književni rod i vrsta
- lirika, ljubavno-refleksivna pesma
- Mesto i vreme radnje
- Radnja se odvija u snu i u sećanju lirskog subjekta, noću i ujutru; mesto nije određeno.
- Tema
- Lirski subjekat je zaboravio pesmu koju je čuo u snu i u njoj naslućuje lik voljene žene; pesma govori o sećanju, snu, ljubavi i neizvesnosti da li draga spava ili je mrtva.
- Ideja
- San čuva lepotu i ljubav koju java ne može da dosegne; ljubav ostaje slutnja i nada da voljena možda živi negde izvan sna i da će se pojaviti posle ovog života.
Glavni likovi
- lirski subjekat — Onaj koji je u snu slušao pesmu i video nepoznatu dragu, a budan se ne seća ničega osim slutnje o njenim očima.
- draga — Nepoznata žena iz sna sa očima, licem i kosom u kojoj je cvet; možda spava ili je mrtva, a lirski subjekat ne zna gde živi ni počiva.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesma počinje stihom da je lirski subjekat jutros zaboravio pesmu koju je celu noć slušao u snu. Uzalud je pokušava da je se seti, kao da je ta pesma bila sva njegova sreća. U snu nije znao za buđenje, za to da zemlji treba sunce, jutro i zora, da zvezde gube svoj sjaj u danu i da mesec bledi. Sada jedva može da zna da je imao san; u snu su bile nečije oči, nečije nebo, neko lice možda dečje, stara pesma, stare zvezde, neki stari dan. Ne seća se više ničega, ni tih očiju; san mu se čini kao da je bio od pene, ili su oči bile njegova duša van njega. Ali slutnja ostaje: sluti da su to baš one oči koje ga čudno vode i gone kroz život, da u snu dolaze da ga vide. U snu vidi i te oči, i tu ljubav, i put sreće; vidi njenu glavu s krunom kose i cvetom u kosi, njen pogled koji mu kaže da ga oseća i pruža odmor i nežnost. Na javi nema svoju dragu, ne zna njen glas, ni mesto na kom živi ili počiva; ne zna zašto mu nju i san java pokriva. Pesma se završava pretpostavkom da možda ona spava sa očima izvan svakog zla, izvan stvari, iluzija i života, i da s njom spava njena neviđena lepota; ali postoji i nada: možda živi i doći će posle ovog sna.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Možda spava
Pisac: Vladislav
Petković Dis
Možda spava
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice ne znam kakvo,možda dečije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih:
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
Readnara
