„Među svojima“ je lirska pesma Vladislava Petkovića Disa o razdvojenosti od zavičaja i najbližih. Kroz slike noći, proleća u Srbiji i majke s decom, pesnik izražava čežnju, tugu i ljubav prema domu. Vredi je slušati zbog zvučnog, emotivnog stiha i nežne atmosfere.
Među svojima: lirska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
lirika, intimna (porodična) pesma
Mesto i vreme radnje
Proleće u Srbiji, u ratno vreme; lirski subjekat je daleko od porodice i zamišlja jedno njeno veče.
Tema
Čežnja lirskog subjekta za domovinom i porodicom; u proleće zamišlja svoju dragu i decu u Srbiji, njihovu glad, suze i skromnu gozbu.
Ideja
U najtežim uslovima ljubav prema porodici i zavičaju daje snagu; majčina žrtva i dečja nevinost održavaju nadu i smisao života.
Glavni likovi
lirski subjekat (otac) — Otac koji je daleko od porodice; u srcu mu je ponoć, a u mislima je sa svojima u Srbiji.
majka — Majka njegove dece, koju naziva lepom zvezdom, majkom i robinjom; gladna i uplakana, živi za decu („Neka žive deca”).
deca — Dvoje dece, „dva cveta iz četiri rata”; u majčinom su krilu, suše joj obraze i pitaju je zašto plače i da li je tata pisao.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Lirski subjekat kaže da mu je u srcu ponoć, ali da u njoj katkad tinja misao da još živi njegov mladi predeo. Pita se šta danas u Srbiji radi njegova „lepa zvezda, majka i robinja”, majka njegove dece. Zamišlja proleće kod njih: došle su laste, oživele su vode, đurđevak i ruže, a miriše zemlja koja stalno raste u grob i tišinu. Zatim zamišlja jedno njeno veče: ona se sporo vraća kući ulicama straha, duša joj jeca, a njene gladne oči hrani majčinska ljubav, sa mišlju „Neka žive deca”. Kad uđe u sobu, guše je suze. Njihovo dvoje dece, „dva cveta iz četiri rata”, su joj u krilu; suše joj obraze i pitaju zašto plače i da li je tata pisao. To nevino pitanje produbljuje ranu i plač joj trese grudi. Napolju je vidno kao pred svitanje, kao da će se dići grobovi i ljudi. Ona je svoje suze skupila u dečju kosu. Lirski subjekat ih sada sve gleda kraj sirote gozbe; njeno lice se vedri, jer joj, kako kaže, duša svetinje ljubi čelo, a on je naziva svojim sjajnim životom.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Među svojima U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja Mis'o da još živiš, moj predele mladi. Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože! šta li danas u Srbiji radi? Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže. I miriše zemlja koja stalno raste U grob i tišinu, moj daleki druže. Jedno tvoje veče. Ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: "Neka žive deca". Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: "Mama, zašto plačeš? Je l' pisao tata?" U velike patnje, nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi... Napolju je vidno, kao pred svitanje. K'o da će se dići grobovi i ljudi. Skupila si suze u kose detinje. Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote. Lice ti se vedri: to duša svetinje Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote.
Readnara
