Početak dela
Branislav Nušić
Kirija
Branislav Nušić
Kirija
Šala u jednom činu
LICA:
OTAC
MAJKA
Branislav Nušić
Kirija
I
— Kako, zar vi imate četvoro dece? — iznenađuje se šef, čitajući službeni list koji mu je o sebi podneo dugogodišnji niži činovnik.
— Četvoro! — odgovara činovnik, snishodljivo snebivajući se.
— Šta će vam tolika deca, pobogu brate?
— Šta mogu, Božja volja! — sleže ramenima niži činovnik.
— Ali Bog možda ne zna kolika je vaša plata, a vi znate, pa bi mogli o tome da vodite računa. Jer, kad vi sa tolikom platom mislite da možete imati četvoro dece, onda koliko dece treba da ima, po vašem računu, načelnik prve klase, a koliko tek ministar?
— Da ja imam veću platu, izvesno bih imao manje dece! — brani se niži činovnik.
— Eto ti sad, kakva je to logika?
— Pa kad činovnik ima veću platu ne sedi po ceo dan kod kuće; ide u kafanu, ide u klubove, na trke, u pozorište, putuje, a tako isto i njegova žena nije nikad kod kuće. A kad nema dovoljno para ni kiriju da plati, sedi po ceo dan kod kuće, prilepi se uz ženu pa...eto!...
G. Šef se slatko smeje ovoj nesumnjivo jakoj logici, a činovnik sa četvoro dece izlazi iz kancelarije i odlazi na blagajnu da primi svoju zlehudu platu, koju će odneti kući, te sesti sa ženom da paru po paru sračunaju i vide: hoće li im dostići da sastave kraj s krajem.
U prostoj, polupraznoj sobi, u kojoj sav nameštaj predstavljaju pet do šest raznoraznih stolica i jedan go sto, sede oni i brinu brigu, dok deca, koja su došla na svet Božjom voljom, u drugoj sobi ili negde u dvorištu bezbrižno igraju i larmaju.
OTAC (Šeta sa rukama na leđima): Eto, piši... izračunaj sama. (Vadi iz džepa). Evo ti kancelarijska olovka, hartmut numera dva; a evo ti i
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
