Izabrane pesme Milana Rakića su zbirka poezije koja obuhvata ljubavne, refleksivne i ratne motive. Rakićev prefinjeni simbolizam i muzikalnost stiha čine ove pesme dirljivim svedočanstvom o ljubavi, prolaznosti i stradanju. Vredi ih slušati zbog snage emocije i lepote izraza.
Kondir Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne. Pre odsudnog boja ja ti nisam dao Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao Starinski junaci, po čemu ćeš mene Pomenuti kada stigne udes zao I zapište deca i zaplaču žene. Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika kisne... Hoće li me naći među njima tvoje Bistre oči, draga? Hoće l̓ iz kondira, Ko preteča skromna večitoga mira, Pasti kap na rane što zjape i gnoje? Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
Serenada I ALLEGRO Sa tri svirača u crnome plaštu, Sa šeširom na kom se pero vije, Uzev u pomoć istočnjačku maštu, Prikrašću se, ko lopov što se krije, Sa tri svirača u crnome plaštu. I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine. O to će biti silna pesma, rada Da znaš šta nežna duša dragoj pruža — Na usta moja pokuljaće tada Milosne reči i bokori ruža. Da, pesma moja biće moćna tada. Pesma mladosti, burna kao ona, Otmena, sveža, ponosna, i vrela, I silna kao mnogobrojna zvona Kad proslavljaju pobednika smela! Otmena, sveža, ponosna, i vrela. O kako će se zgranuti od čuda Dremljive ćifte i njihove žene Kad ih iz teškog, glupog sanka prene Svemoćna pesma što prodire svuda! O, kako će se zgranuti od čuda!
Readnara
