"Božur" je lirska pesma Milana Rakića. U noćnom pejzažu, pod mesečinom, pesnik slika Kosovo i cveta božura koji izrasta iz prolivene krvi. Vredi je slušati zbog zvučne, slikovite poetike i prisnog odnosa prema istoriji i žrtvi.
Mesečinom obasjana noć nad ravnim poljem na Kosovu; sećanje na davnu prošlost.
Tema
Lepota tihe, mesečinom obasjane noći nad poljem na kome su nekada ginule čete i sećanje na pale, iz čije je krvi iznikao božur na Kosovu.
Ideja
Iz krvi palih ratnika davno je iznikao božur koji i danas cveta po Kosovu: lepota prirode čuva sećanje na njihovu žrtvu.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Lirski subjekat uzvikuje kako je lepa noć. Sa topole, rasta (hrasta), bagrema i duda svuda u zlatnim mlazevima pada nestvarna, gotovo bestelesna mesečina. Nad livadama gde miriše trava, u rascvetanim granama i nad njivama koje su tamne posle obilne kiše sniva velika duša mesečeva. Sve je mirno, vlada tajac, a ćuti ravno polje na kome je nekada padala četa za četom. U poslednja dva stiha pesnik kaže da je iz mnoge prolivene krvi davno iznikao božur, crven i plav, koji sada cveta po Kosovu. Tako se tiha lepota noći spaja sa sećanjem na davno stradanje.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Božur Kako je lepa ova noć! Gle, svuda, S topole, rasta, bagrema i duda, U mlazevima zlatokosim pada Nesuštastvena mesečina. Sada, Nad livadama gde trava miriše, U rascvetanim granama, svrh njiva Koje se crne posle bujne kiše, Velika duša mesečeva sniva. Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno Gde nekad pade za četama četa ... — Iz mnoge krvi izniknuo davno, Crven i plav, Kosovom božur cveta ...
Readnara
